Svi bi nasledstvo bogatog kolekcionara | Mozaik | DW | 12.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Svi bi nasledstvo bogatog kolekcionara

Oko mnogih dela iz zbirke jevrejskog kolekcionara umetnina Alfreda Flehtajma danas se svađaju muzeji i naslednici. Sada bi u zajedničkom projektu više muzeja konačno moralo da bude rešeno šta je čije.

Galerista Alfred Flehtajm bio je jedan od najživopisnijih likova Nemačke s početka 20. veka. Kao sin bogatog jevrejskog industrijalca s velikim afinitetom za umetnost radije je vreme provodio u umetničkim krugovima Pariza, Berlina i Londona nego u skladištima porodične veletrgovine žitom. Bogato se i oženio, a njegova supruga iz ugledne dortmundske porodice velikodušno mu je dozvolila da potroši gotovo sav njen miraz - na umetnine. A Flehtajm je za njih imao dobar njuh. Ono što je kupovao kasnije je, kako se pokazalo, postalo je deo istorije umetnosti. U njegovim stanovima su se tako gomilala dela Pikasa, Sezana, Gogena, Paula Klea, Maksa Bekmana i mnogih drugih - danas basnoslovno skupih - umetnika.

Buch Buchcover Es ist was Wahnsinniges mit der Kunst - Alfred Flechtheim. Sammler, Kunsthändler, Verleger von Ottfried Dascher

Biografija Alfreda Flehtajma iz pera Otfrida Dašera

9. oktobra 1913. godine Flehtajm je otvorio svoju prvu galeriju u Diseldorfu. Tačno 100 godina kasnije na istom tom mestu, u diseldorfskom muzeju Kunstpalast, počinje projekat "Alfred Flechtheim.com/Trgovac umetninama avangarde" koji bi trebalo da rekonstruiše delo slavnog mecene. U njemu učestvuje 15 muzeja iz Nemačke i Švajcarske. Oni izlažu dela koja neosporno potiču iz Flehtajmove kolekcije i istovremeno su osnovali veb-stranicu čiji je zadatak da rekonstruiše sudbinu i puteve pojedinih dela. No, to ni u kom slučaju nije jednostavno. Da bi se zaista dobile sve relevantne informacije o njihovoj sudbini, trebalo bi u projekat uključiti i naslednike. Jedan od njih, Majkl Halton, rado bi ono što zna o porodičnoj prošlosti podelio s istoričarima umetnosti.

Pod čizmom nacionalsocijalista

Još pre nego što su došli na vlast, nacionalsocijalisti su, naime, činili sve kako bi jevrejskog ljubitelja umetnosti ("Kunstjude") Flehtajma zaplašili. Njegov biograf Otfrid Dašer u svojoj knjizi opisuje kako su nacisti tako dugo sistematski maltretirali kolekcionara dok ovaj nije "uzeo kofere i napustio Nemačku". Pobegao je u London gde je bezuspešno pokušao da napravi karijeru kao trgovac umetninama. Tamo je na kraju i umro 1937. godine - u siromaštvu. U Nemačkoj je njegova supruga Beti pokušala da spase šta se spasti može, ali i ona je postala žrtva nacionalsocijalističkog terora. Veče pre nego što je trebalo da bude deportovana u logor počinila je samoubistvo. Čitava Flehtajmova imovina raspršila se po svetu - delimično skrivena, delimično prodana na crno za sitni novac. Mnoga dela su završila po privatnim zbirkama i nemačkim muzejima. Neka tamo još i danas vise. Za mnoga se sumnjalo da su deo mase "ukradenih umetnina". Već godinama naslednici jevrejskog kolekcionara traže, naime, od muzeja i galerija da rasvetle poreklo tih dela. Među njima su i Flehtajmovi naslednici.

Legalni i ilegalni posednici

Der Vertreter der Erben des jüdischen Kunstsammlers Alfred Flechtheim, Michael Hulten, betrachtet am Donnerstag (12.04.2012) in Bonn das Gemälde «Leuchtturm mit rotierenden Strahlen» des rheinischen Expressionisten Paul Adolf Seehaus. Nach mehrjährigen Verhandlungen hat sich das Kunstmuseum Bonn mit den Erben des legendären jüdischen Kunsthändlers Alfred Flechtheim über die geforderte Rückgabe eines Gemäldes geeinigt. Das Museum entschädigt die Nachkommen Flechtheims für das seit 1949 in Bonn befindliche Gemälde. Foto: Oliver Berg dpa/lnw

Majkl Halten pred slikom ekspresioniste Paula Adolfa Zehausa - za koju je adekvatno obeštećen

Nakon "Vašingtonske deklaracije" iz 1998. godine, kojom su se muzeji moralno obavezali na to, smatralo se pitanjem časti da se pristane na ovakve pregovore - na dobrovoljnoj osnovi. Ali samo je malo muzeja bilo stvarno kooperativno i zaista se potrudilo da istraži poreklo spornih dela. Oni su u brojnim slučajevima uspeli i da razjasne da se ne radi o umetninama ukradenim u ratu. Mnogi drugi muzeji su pak ustanovili da nisu legalni posednici skupocenih dela. I počeli su da pregovaraju s Flehtajmovim naslednicima. Tako je bonski muzej Kunstmuseum mogao da zadrži platno Paula Adolfa Zehausa za koje se ispostavilo da je neosporno pripadalo Flehtajmu, nakon što su njegovi naslednici adekvatno obeštećeni. Kelnski muzej Ludvig pak nije bio tako kooperativan i nakon oštrog natezanja je u junu 2013. morao naslednicima da vrati jednu sliku Oskara Kokoške. Još 12 slučajeva je nerešeno.

Naslednici nepoželjni

Ti sporni i nerešeni slučajevi bacaju tamnu senu i na ambiciozan muzejski projekat. Jer upravo muzeji koji su upleteni u projekat, vode glavnu reč a da nisu ni pitali Flehtajmove naslednike da li bi i oni u njemu učestvovali. Zato je i logično da su oni sada ogorčeni. Tako se ni 67-godišnji nećak, Britanac Majkl Halton, nije odazvao pozivu da prisustvuje zvaničnom predstavljanju projekta.

Das Gemälde mit dem Titel «Portrait Tilla Durieux» von Oskar Kokoschka hängt am 09.04.2013 in Köln (Nordrhein-Westfalen) im Museum Ludwig. Die Stadt Köln soll nach dem Willen der beratenden Kommission zur NS-Raubkunst das Bild an die Erben des früheren jüdischen Besitzers zurückgeben. Foto: Oliver Berg/dpa - ACHTUNG: Nur zur redaktionellen Veröffentlichung und nur in Verbindung mit der aktuellen Berichterstattung über das Vorhaben der Stadt Köln, das Werk an die Erben des jüdischen Galeristen Alfred Flechtheim zurückzugeben. (zu dpa «Stadt Köln will Kokoschka-Gemälde an Flechtheim-Erben zurückgeben»)

"Ukradeno" delo Oskara Kokoške iz Flehtajmove kolekcije

Flehtajmovi naslednici kritikuju projekat i zbog toga što smatraju da on stvara utisak da jevrejskom kolekcionaru, uprkos tome što je proganjan i što mu je ukradena imovina, u inostranstvu nije išlo tako loše. Prećutkuje se, tvrde oni, i kako su se navodni prijatelji bračnog para Flehtajm, kojima su mnoga dela bila poverena na čuvanje, prema njima odnosili: oni su se na njima besramno obogatili. Zato su u sredu (9.10.) kada je ponosno predstavljen i zvanično pokrenut projekat u diseldorfskom Muzeju umetnosti, samo nekoliko ulica dalje Flehtajmovi potomci predstavili sopstvenu veb-stranicu alfredflechtheim.org koja pokazuje njihovo viđenje sudbine kolekcionara.

Autorke: Zilke Vinš / Dunja Dragojević

Odg. urednica: Ivana Ivanović