1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svetski „Robin Hud“ porez sve izvesniji

Dugo je važila za neostvarivu ideju levičara koji žele da poboljšaju svet: tzv. porez na transakcije. U međuvremenu su i sami važni šefovi država i vlada, kao i Evropska komisija za to.

default

Finansijski sektor treba da doprinese suzbijanju krize

Porez na transakcije – to stvarno nije lep naziv. Pristalice ove ideje zato radije govore o „porezu protiv siromaštva“ ili „Robin Hud porezu“. To zvuči ljudskije i manje tehnički. Više od 10 godina kritičari globalizacije se bore za uvođenje takvog poreza. Među njima je i Peter Val iz nevladine organizacije WEED (Svetska privreda, ekologija i razvoj).
 
Bankari i političari su mu se smejali deset godina. Njihov argument: Oporezivati kupoprodaju papira od vrednosti, akcija, obveznica i derivata jeste čista utopija. Ako bi se taj porez uveo u Nemačkoj, ali ne i u SAD, ti poslovi bi se razvijali u Njujorku, ali ne više i u Frankfurtu. Ukratko, ako svi ne uvedu porez na transakcije, onda on šteti samo onima koji su ga uveli.

Ipak sve je više onih koji su za porez. Nemačka kancelarka je u međuvremenu za porez, baš kao i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, a EK bi najradije uvela porez u svih 27 država Unije. Peter Val navodi razloge za promenu mišljenja: „Prvo, uočeno je da je rešenje međunarodnih problema skoro nemoguće, ako se uvek čeka na najsporijeg i poslednjeg blokatora. Drugo, finansijska kriza je mnoge naše argumente od ranije, sada u praksi i potvrdila: opasnost od špekulacija i neophodnost striktnijeg regulisanja finansijskih tržišta.“

Šta sa parama?

Stopa oporezivanja je niska – od 0,01 do 0,1 odsto. Pogođene bi bile banke, osiguranja i druge finansijske kuće. Uprkos niskim stopama, prihodi bi bili ogromni. Organizacija WEED računa sa 100 do 150 milijardi evra godišnje, ako se porez uvede širom sveta. Ako bi važio samo u EU, EK očekuje ubiranje prihoda i do 50 milijardi.

NO FLASH Talfahrt an den Börsen


Računica je da finansijska industrija konačno učestvuje u troškovima finansijske i dužničke krize. Pri tom se razlikuju mišljenja šta uraditi s novcem. „Ime naše kampanje je ‘Porez protiv siromaštva’. Zato predlažemo podelu prihoda na tri dela. Trećina za suzbijanje siromaštva kod nas u zemlji, trećina za globalno finansiranje ekologije i trećina za globalno finansiranje razvoja.“

EK ima drugačije planove. Ona želi da se prihodi od poreza sliju u budžet EU. Nasuprot tome, nemački ministar finansija Volfgang Šojble hoće sam da odlučuje šta s novcem. Osim toga nemačko budžetsko pravo zabranjuje da se poreski prihodi zakonom vezuju za određene svrhe. Znači moguće je da od koncepta „Porez protiv siromaštva“ ne ostane mnogo toga – uostalom mnogo je rupa u budžetu koje moraju biti zapušene.

Finansije van realne privrede

Pored dodatnih prihoda pristalicama poreza važno je i stabilizovanje tržišta, tako što kratkoročne špekulacije postaju neprivlačne. Štefan Šulmajster radi na Institutu za privredno istraživanje u Beču. Ekonomista godinama posmatra trgovce na velikim finansijskim mestima i funkcionisanje trgovanja preko kompjutera. Njegov zaključak: finansijska tržišta su se odavno odvojila od realne privrede:

„Trenutno se 70 puta više od realne proizvodnje u svetu odvija na finansijskim tržištima. To je povezano sa kompjuterima i informacionim tehnologijama, koje su omogućile da se kretanje cena na svim važnim svetskim berzama prenese u deliću sekunde širom sveta.“

To je omogućilo kratkoročno, automatizovano delanje, koje nema veze sa realnom privredom, kaže Šulmajster.

Autori: Andreas Beker / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 30.09.2011
  • Ključne reči porez
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12jT7
  • Datum 30.09.2011
  • Ključne reči porez
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12jT7