Svetska revolucija počinje u Nemačkoj?

Nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka, državna bezbednost, objavila je godišnji izveštaj za 2009. u kome se upozorava na sve veću opasnost od industrijske špijunaže, pre svega od strane Kine i Rusije, na opasnost od islamskih ekstremista i konstatuje se da je broj nasilničkih dela ekstremnih desničara stagnirao, ali je u porastu nasilje ekstremne levice. Tim povodom list Rajniše post piše:

„Desni ekstremizam je opasnost za našu zemlju. U to nema nikakve sumnje i na snazi je i dalje pravilo – sprečiti u začetku. Kuda vodi nepoštovanje tog pravila može se utvrditi u pojedinim saveznim zemljama na istoku Nemačke gde su ekstremni desničari preuzeli reč u gostionicama i na ulicama i gde prete neistomišljenicima ili ih prebijaju.

Istovremeno je značajno poraslo nasilje ekstremne levice i u Službi za zaštitu ustavnog poretka strahuju da bi ono moglo prerasti u terorizam – kao nekada u vreme takozvane ’nemačke jeseni’ krajem sedamdesetih kada se zemljom protezao krvavi trag političkih ubistava“, piše „Rajniše post“.

Međutim, komentator lista Frankfurter rundšau nešto drugačije gleda na opasnost od krajnje levice:

„Da li će u Nemačkoj izbiti svetska revolucija? U izveštaju Službe za zaštitu ustavnog poretka pominje se porast nasilja ekstremne levice – 6.600 slučajeva u celoj zemlji, i veći broj nasilničkih dela inspirisanih sa te strane političkog spektra. Čini se kao da je formiran jedinstven revolucionarni blok koji radi na ukidanju demokratskog poretka. Levičarski autonomaši spremni na nasilje to bi rado i učinili. Ali, onaj ko veruje, kao oni, da se paljenjem automobila i napadima na policajce može poboljšati svet nije samo kriminalac, nego je i glup – i ide na ruku vladi koja se služi samo prostom šemom levica – desnica“, piše „Frankfurter rundšau“.

Podeljena Poljska

Fajnenšel tajms Dojčland komentariše prvi krug predsedničkih izbora u Poljskoj i piše:

„Prvi krug izbora pokazao je da je zemlja podeljena – ceo zapad Poljske glasao je za liberalnog kandidata Bronislava Komorovskog, koji se zalaže za evropsku integraciju. Ceo istok odlučio se za Jaroslava Kačinjskog – nepoverljivog, sklonog netrpeljivosti prema stranom, konzervativnog bivšeg premijera. Ta podela nije slučajna, nego je izraz situacije u celoj istočnoj Evropi. Naime, linija između istoka i zapada Poljske precizno deli strukturalno slabe i razvijene delove zemlje, staru agrarnu i novu industrijsku Poljsku.

Ukratko, one koji su imali koristi od reformi proteklih godina i one koji se osećaju kao gubitnici. Konzervativac Kačinjski koristi se strahovima svih koji zaziru od otvaranja zemlje i koji u Evropskoj uniji vide opasnost, a ne šansu.

Utoliko je značajniji ishod drugog kruga izbora, jer je Poljska dobitnik u svetskoj ekonomskoj krizi. Ona je jedina članica EU u kojoj nije bilo recesije, nezaposlenost opada, investicije pritiču i u poređenju sa zapadom Evrope zemlja se razvija brže nego što se očekivalo. Gde bi, ako ne tu liberal morao da pobedi? Drugi krug izbora 4. jula zato predstavlja izbor između straha i samopouzdanja, otvaranja i izolacije.

I utoliko će to biti i poruka Evropi. Ukoliko pobedi reformista biće to dokaz da je Istok spreman i voljan da se približi Zapadu. Pobeda Kačinjskog ne bi bila samo udarac integraciji Poljske u EU, nego bi političkim elitama u drugim istočnoevropskim zemljama pokazala čime se pobeđuje – gledajući napred ili unazad. Izbori za dve nedelje pokazaće u svakom slučaju da li Poljska 2010. godine radije gleda napred ili nazad“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Izrael gubi prijatelje

List Zidojče cajtung komentariše izraelsku blokadu Pojasa Gaze i politiku koju vodi vlada premijera Benjamina Netanjahua:

„Izrael gubi prijatelje… Zemlja je sve više izolovana, ogorčena, ne shvata šta se dešava. Od žrtve premoćnih arapskih snaga odjednom je postala krivac. Nekada izložen samovolji arapskih terorista, Izrael danas i sam sve više postupa samovoljno. Na listi onoga što je zabranjeno uvesti u Pojas Gaze, u međuvremeno izmenjenoj, su i slatkiši.

Najvažniji dokaz šizofrenosti (izraelskih) vlasti u međuvremenu su postali zid i žičana ograda – zahvaljujući njima Izrael je u poslednje dve godine bio pošteđen terorističkih napada. Ali, zid je istovremeno promenio odnos snaga – u Izraelu se više ne vidi samo demokratski David, nego i militantni Golijat.

Izraelska nadmoć nije pretočena u politiku. Izrael je statičan iz mnogih razloga. Aparat bezbednosti guši politiku, zemlja se više ne gloži sa Palestincima oko mirovnog plana, nego, u najboljem slučaju, sama sa sobom. Raste uticaj radikalnih, ortodoksnih snaga.

Za Izrael ovo su, ponovo, sudbonosni meseci. Politička dinamika u regionu i svetu okreće se protiv njega. Vreme ističe i radikalne snage u arapskom svetu uskoro će osetiti da je ono na njihovoj strani. Sve je bliži veliki trenutak Irana – nuklearno oružje. Zato bi izraelska vlada morala brzo da deluje i pregovara sa Palestincima na Zapadnoj obali, pa i u Pojasu Gaze. Sukob na Bliskom istoku nemoguće je rešiti podizanjem ograda i zidova – važnije su simpatije“, piše „Zidojče cajtung“.

Cena nafte postaje „previsoka“

Povodom katastrofe u Meksičkom zalivu list Tagesšpigel piše:

„Svet je zavistan od navodno jevtine energije i BP je samo jedan od dilera koji nam pomažu da dođemo do nje. To znači da će se i dalje otvarati nove bušotine. Verovatno i na velikim dubinama gde se tehnički problemi teže rešavaju i gde je veća neizvesnost. Utoliko je važnije izvući pouke iz katastrofe na naftnoj platformi ’Dipvoter horizon’.

Pri tom nije reč samo o većim merama bezbednosti i o tome da je zaštita životne sredine važnija od profita. U krajnjoj liniji reč je o napuštanju nafte i prelasku na čiste vidove energije. To neće biti jevtino, ali cena nafte i svega što podrazumeva njena eksploatacija i korišćenje postaje previsoka“, piše „Tagesšpigel“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković