Svetska banka protiv ekstremnog siromaštva | Politika | DW | 11.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svetska banka protiv ekstremnog siromaštva

Ekstremno siromašan je onaj ko ima na raspolaganju manje od jedan evro na dan. U 2030. godini toga uopšte ne bi trebalo da bude – najnoviji je cilj Svetske banke. Ali, ta strategija razvojne politike nailazi i na kritike

 Novi šef Svetske banke Jim Jong Kim je optimista. On tvrdi: „Svet bez siromaštva je na dohvat ruke.“ U vremenu jedne generacije zemlje u razvoju mogu gotovo potpuno da iskorene ekstremno siromaštvo, smatra on. Ključ uspeha je trajni rast, naročito u južnoj Aziji i afričkim zemljama južno od Sahare. Osim toga, plodovi ekonomskog rasta trebalo bi da budu pravednije podeljeni, kaže Kim.

Prema definiciji Svetske banke, ekstremno siromašan je onaj ko ima na raspolaganju manje od 1,25 američkih dolara (oko jedan evro) na dan. Prema procenama, 2010. godine oko 1,2 milijarde ljudi živelo je u ekstremnom siromaštvu, 870 miliona svakodnevno je gladovalo. Gotovo sedam miliona dece umire svake godine zbog nedostatka hrane.

Jim Jong Kim je optimista

Jim Jong Kim je optimista

Ranije ispunjen cilj

Udeo ekstremno siromašnih u svetskom stanovništvu bi, prema projekcijama Svetske banke, sa sadašnjih 21 odsto trebalo da bude smanjen na manje od tri odsto do 2030. godine. Kim se svojim zahtevom nadovezuje na milenijumski cilj Ujedinjenih nacija prema kojem bi između 1990. i 2015. trebalo da bude prepolovljen broj ekstremno siromašnih ljudi. Taj cilj je ostvaren već 2010. godine.

Ekonomski napredak zemalja poput Kine, Indije i Brazila doprineo je tome da su milioni ljudi mogli da izađu iz ekstremnog siromaštva – iako i dalje pripadaju među siromašne – koji imaju na raspolaganju dva do deset dolara na dan.

Savladavanje posledica prirodnih katastrofa

Predsednik Svetske banke uveren je da zemlje u razvoju imaju šansu da gotovo potpuno iskorene ekstremno siromaštvo u vremenu jedne generacije. „Naša obaveza mora da bude da se pobrinemo za to da te povoljne okolnosti budu dopunjene dobro promišljenim odlukama, kako bismo ostvarili tu istorijsku mogućnost“, rekao je Kim u svom govoru.

Uslov je, međutim, trajan rast u zemljama na putu industrijalizacije. Za to su tamo potrebne nove investicije u obrazovanje i javne ustanove. Osim toga mora se koncentrisati na savladavanje posledica prirodnih katastrofa. Klimatske promene su fundamentalna pretnja ekonomskom razvoju i borbi protiv siromaštva, smatra Kim.

Roland Zis kritikuje Svetsku banku

Roland Zis kritikuje Svetsku banku

Svetska banka će prilikom izbora projekata više nego do sada paziti na taj cilj, i svojih 188 zemalja-članica češće će na to podsećati, rekao je predsednik Svetske banke u govoru na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu. Svetska banka pratiće napredak i jednom godišnje o tome objavljivati izveštaj.

Kina ide suprotnim putem

Mikel Barslund je politikolog na Centru za evropske političke studije. On veruje da je Svetska banka na pravom putu. „Promena se mora dogoditi kroz ekonomski razvoj u pojedinim zemljama, ali Svetska banka može da ima određeni uticaj tako što će uvek iznova ukazivati na tu problematiku.“

Ali, ima i kritika razvojnog koncepta Svetske banke. „Strategija Svetske banke je otvaranje tržišta i stavljanje svetske trgovine u prvi plan. A to često vodi do toga da bude razorena osnova za egzistenciju malih poljoprivrednika“, kaže Roland Zis iz mreže „Attac“, koja kritikuje globalizaciju. Kina je, na primer, radila sasvim drukčije: „Ta zemlja je najpre zaštitila svoje strukture, a onda otvorila tržište. Tako je Kina krenula upravo suprotnim putem od onog koji propagiraju Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.“

Autori: Rahel Baig / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković