Svetleći miševi spasavaju ljude od raka

„Kada je moja ćerka imala deset godina, neko ju je u školi pitao čime se bavi njen otac. Ona im je rekla da ja hvatam miševe“, kaže dr Radislav Sedlaček sa praškog Instituta molekularne genetike. Njegov posao je neverovatno složen, ali često izaziva takve nesporazume.

„U redu, s vremena na vreme stvarno moram da radim sa miševima, ali to nije glavna stvar u mom poslu“, kaže taj tihi naučnik dok razgovara sa novinarom Dojče velea u pažljivo organizovanom haosu svoje laboratorije. On radi na trećem spratu Instituta, a sam Institut je blještavi i savremeni kompleks zgrada u blizini glavnog autoputa između Praga i Brna. Češka akademija nauka u vlasništvu ima nekoliko takvih istraživačkih kompleksa.

„Ako bih morao da svoj rad objasnim na najprostiji način, rekao bih da stvaramo modele koji su korisni da se opišu funkcije organizma. To bi možda bio najprostiji odgovor, za decu“, kaže dr Sedlaček.

U dubini Instituta, iza zatvorenih vrata, laboratorijskim miševima i pacovima ubrizgavaju se matične ćelije i drugi genetski materijal i na taj način izazivaju male genetske modifikacije. Tamo je sve sterilno i posetioci nemaju pristup („Uveo bih te unutra da ti pokažem, ali bi morao da se prvo istuširaš“, kaže naš domaćin)

Koristeći svetleće proteine koje su dobili iz morskih organizama kao što su korali, dr Sedleček i njegov tim mogu da bukvalno uključe svetlo kod miševa. Oni posmatraju kako se ćelija razvija kada je u njoj isključen određen gen – uz pomoć posebne kamere. Tako nije potrebno da se životinja ubije.

Isključivanje gena

„Projekat na kome trenutno radim, zapravo je novi način da se geni isključe iz igre, da se zaustavi njihova funkcija. I ako uspemo da deaktiviramo gen, u stanju smo da izučavamo funkciju koju taj gen ima kod miševa“, objašnjava Petr Kasparek, jedan od budućih doktoranata pod mentorstvom dr Sedlačeka.

„Isključivanje gena bilo je moguće već više godina, ali mi smo sada razvili novu tehniku koja je mnogo brža od one starije, a pored toga, verovatno i daleko efikasnija. Rekao bih da smo mi ovde jedna od možda tri laboratorije na svetu, koja je u stanju da to učini“, kaže Kasparek, dok pipetom dodaje tečnost u bezbroj malenih epruveta.

Posebne kamere

Miš može da se snima svakog dana i ostane živ. Tako se dobijaju veoma objektivni podaci uz čiju pomoć se bolje prati i razume, na primer, rak creva.

„Kao prvo, potrebno je da otkrijemo koji su geni specifični za koju vrstu tkiva, za koji tip ćelije i naravno za patologiju bolesti“, kaže dr Sedlaček, objašnjavajući kako se istraživanje koje sprovode on i njegove kolege može primeniti u lečenju ljudi.

„Kada ih identifikujemo, možemo da manipulišemo genima, možemo da ih uklonimo iz organizma i možemo da koristimo određeni model. Na primer, sa modelom miša, možemo da izučavamo razvoj određenih vrsta raka, tumora.“

„Ako se rak pogorša – očigledno je da je gen imao određenu zaštitnu funkciju“, kaže dr Sedlaček. „Što znači da nema smisla da se proizvede lek protiv toga, lek koji će za metu imati taj gen. Međutim, ako se bolest ne razvija, tada kažete – aha, ovo je nešto što bi moglo da izazove bolest ili je duboko umešano u taj proces.

„Zatim možete da pitate kolegu koji se specijalizuje za razvoj lekova – OK, možete li da napravite inhibitor za taj gen“, kaže Sedlaček

Rasvetljavanje misterije gena

Radislav Sedlaček je izuzetno skroman kada govori o svom istraživanju na Institutu molekularne genetike. Iako je genetika napredovala u ogromnoj meri tokom poslednjih par godina, Sedlaček napominje da je i dalje teško reći kako geni utiču na ljudsko zdravlje. Istovremeno, miševi koji svetle su jedan korak da se i ta misterija rasvetli.

Autori: Rob Kameron, Prag / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković