Svemirska sonda "Zora"
27. septembar 2007.
U pojasu asteroida između Marsa i Jupitera, praskozorje se na određeni način održalo do danas, objašnjava Kris Rasel sa Kalifornijskog univerziteta koji je rukovodilac ove misije:
«U tom pojasu i dalje su tela nastala kada i sam sunčev sistem. Neka od njih su gotovo netaknuta. Ima i onih koja su dosegla poprilično velike dimenzije. Sada imamo šansu da uz pomoć sonde «Zora» istražimo različite objekrte u pojasu asteroida i tako naučimo nešto o najranijoj fazi Sunčevog sistema».
Još nikada jedna svemirska sonda nije prebacivana iz orbite jednog u orbitu nekog drugog nebeskog tela. Kris Rasel i njegov tim su rado prihvatili taj rizik. Suviše privlačna im je bila ideja da ubiju dve muve jednim udarcem.
«Reč je o dva asteroida koji se međusobno znatno razlikuju, iako su u prostoru relativno blizu jedan drugog. Jedna od njih, Vesta, liči na naš mesec. Ima smrznute reke lave na površini, lave iscurele u veoma ranoj fazi njegovog postojanja. Drugi je Ceres, mnogo tamniji objekat, za koji smatramo da na površini ima ledeni oklop debljine 100 kilometara».
Sama sonda nije veća od običnog zamrzivača i opremljena je mernim instrumentima. Tu je fotografska oprema, inače nemačke proizvodnje, kao i instrumenti za hemijsku analizu.
Zbog različitih položaja i rotacija dva asteroida, povoljna pozicija za start sonde moguća je samo na svakih 17 godina. Sonda će imati goriva samo za put u jednom pravcu.