Svedoci bez zaštite

U bijeljinskom Okružnom sudu u toku je suđenje četvorici optuženih za ratne zločine u logoru Batković pored Bijeljine. Optuženi se brane sa slobode i svojih radnih mesta. Jedan od optuženih za premlaćivanja koja su imala i smrtne ishode, sedi pored svedoka na klupi u hodniku. „Srdačno“ razgovaraju, a potom se svedok na suđenju ne seti njegovoga lika. Štaviše, svedok žustro reaguje zbog toga što je uopšte pozvan da svedoči. Zašto je tako u pravosuđu BiH?

Bez službe zaštite i podrške svedocima

Milomir Čodo, sekretar Okružnog suda u Bijeljini, kaže da taj Sud nema posebnu službu, ali ima mogućnost za zaštitu i podršku svedocima. Za to je potrebno podneti zahtjev i dobiti odobrenje Suda.

„To, na neki način, rešavamo od slučaja do slučaja. Nas obezbeđuje Sudska policija i mislim da je bilo, recimo, slučajeva gde je svedok, da bi došao na glavni pretres, tražio neku vrstu zaštite i u putu do dolaska do zgrade Suda. To je sve, u principu, od slučaja do slučaja, u zavisnosti od opravdanosti zahteva i slično. Ali da postoji neka služba kao organizaciona jedinica koja bi se time bavila – znači, ne.“

Ni Osnovni sud u Brčkom nema Službu za podršku svedocima. Brčak Džafer Deronjić premlaćivan je i maltretiran u logorima Luka u Brčkom i Batković kod Bijeljine. Uz psihičke posledice koje nakon rata nosi, izgubio je i vid na jedno oko. Kao član brčanskog udruženja logoraša svedočio je u Hagu i Brčkom, a svedočiće i u Bijeljini. Kaže da se ne plaši da svedoči jer to smatra svojom obavezom.

„Ali imamo dosta ljudi, kad mu stigne poziv, da dođe kod nas ovde i kaže: 'ja neću ići, iz tog i tog razloga ne smem'. Ja govorim iz ličnog iskustva, nikakve zaštite nemamo i kada pričam kakva je razlika Hag i ovde, to je kao nebo i zemlja. Da li su takvi propisi, ne bih ulazio u to, ali, na žalost, to je tako. A ako se ne odazoveš pozivu, uhapse te usred grada.“

Pozitivni primer

Bijeljinac Hurem Avdić živi i radi u Austriji. Imao je 13 godina u junu 1992. godine kada su mu zločinci pred očima ubili oca Ramu, a potom silovali sestru i bratovljevu tek porođenu suprugu. Za Dojče vele prenosi svoja iskustva sa svedočenja državljanima Srbije optuženima za taj zločin. Avdić kaže da su on, majka, sestra i zet imali policijsku pratnju od granice do Beograda, a potom su smešteni u hotel sa obezbeđenjem. Služba za podršku svedocima u beogradskom Specijalnom sudu za ratne zločine obezbedila im je lekare i potpunu bezbednost.

„Mi smo imali maksimalnu zaštitu što se tiče dolaska u Sud, da se ne bismo susreli sa optuženima. Za vreme suđenja policija je bila unutra. Kad je sestra trebalo da da izjavu, mi smo zahtevali da se ona ne susretne s njima, zbog posledica i zbog svega. Za vreme celog tog procesa koji se vodi, optuženi se nalaze u pritvoru“, kaže Avdić.

Odsustvo podrške efikasnijem pravosuđu u BiH

Branko Todorović, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Republici Srpskoj, kaže da pravosuđe BiH, osim delimično Suda Bosne i Hercegovine, nije ispunilo ni minimum predviđenih elemenata zaštite i podrške svedocima. Okružni i kantonalni sudovi, na kojima je sve više procesa optuženima za ratne zločine, takve službe uglavnom nemaju. Todorović tvrdi da se sve to uklapa u jedan poražavajući trend odsustva političke podrške efikasnijem pravosuđu u BiH.

„Mnogi počinioci najtežih ratnih zločina ostali su ili će ostati nekažnjeni zbog toga što društvo nije pružilo adekvatnu i očekivanu pomoć svedocima. Trebalo bi svakako da imamo u vidu da su svedoci najčešće i sami žrtve, da se vrlo često radi o povratnicima koji i ovako žive u konstantnoj nesigurnosti, da se vrlo često sreću na ulici sa počiniocima zločina“, kaže Todorović.

Domaće obaveze i međunarodni standardi

Maja Maričić, službenica za odnose sa javnošću Misije OSCE u Bosni i Hercegovini, kaže da trenutno alarmantno mali broj sudova u entitetima i Brčko Distriktu ima adekvatnu infrastrukturu i osoblje da bi mogli da se pozabave potrebama zaštite i pružanja podrške ugroženim svedocima koji svedoče u predmetima ratnih zločina. Misija OSCE u BiH, ističe Maričić, svesna je konkretnih slučajeva u kojima je ta situacija doprinela ponovnoj traumatizaciji svedoka, ali i nemogućnosti da se osiguraju dokazi od ključnog značaja.

„Hitnost rešavanja te situacije samo se povećala u svetlu velikog broja predmeta koji su nedavno prebačeni sa Suda BiH na nivo entiteta i Brčko Distrikta. Mnogi od tih predmeta, naime, uključuju ugrožene svedoke, a nedostatak adekvatne zaštite i podrške svedocima preti da umanji sposobnost tih sudova da delotvorno procesuiraju te predmete u skladu sa domaćim obavezama i u skladu sa međunarodnim standardima“, ističe Maričić.

Hitnost i važnost rešavanja problema

Stoga je, kaže se u zvaničnom komentaru Misije OSCE, od ključne važnosti da organi vlasti u Bosni i Hercegovini preduzmu konkretne korake kojima će osigurati da nadležni sudovi i tužilaštva budu opremljeni neophodnim resursima u skladu sa Državnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Autor: Emir Musli
Odgovorni urednik: Ivan Đerković