Sve što treba da znate o Evroviziji 2011.

Pod sloganom „Oseti ritam svog srca!“ (Fell your heart beat!), ove godine, na 56. takmičenju za Pesmu Evrovizije u Diseldorfu, učestvovaće predstavnici 43 zemalja. Najveće iznenađenje svakako je povratak Italije, koja je na Evroviziji poslednji put učestvovala pre 14 godina. Evroviziji se posle četvorogodišnje pauze vratila i Austrija, zatim Mađarska posle dve i San Marino, koji je na ovom takmičenju debitovao 2008. godine u Beogradu.

Slogan inače prati i odgovarajući logo u znaku pulsirajućeg srca, iscrtanog u bojama nemačke zastave. Grafičko rešenje delo je britanskih dizajnera inspirisanih, prošlogodišnjom pobednicom Lenom Majer Landrut koja se tokom prenosa svojim fanovima zahvalila, sklopivši prste ruku u formi srca.

Karte gotovo rasprodate

Biće to treće evrovizijsko takmičenje, koje se odigrava u Nemačkoj - prvo od ujedinjenja dve Nemačke. Naime, druga Evrovizija organizovana je u Frankfurtu, ali samo zato što 1957. godine još nije važilo pravilo da se organizacija takmičenja poverava zemlji pobednici. Godine 1983. je to ipak bio slučaj. Zahvaljujući pobedi kompozicije „Malo mira“ (Ein bißchen Frieden) Ralfa Zigela u izvođenju Nikol Zajbert, Evrovizija je te godine održana u Minhenu.

Karte za finale, 14. maja su dobrim delom već rasprodate. Internet portal dticket.de je, i pored velikih opterećenja, usled velikog interesovanja evrovizijskih fanova za svega nekoliko sati prodao 32.000 karata. Organizatori su najavili da će se u prodaji naći još 3.000 karata.

Cena karata kretala se od 89 do 189 evra, a zainteresovani su mogli da kupe najviše četiri karte. Karata za polufinalne (za 10.5. i 12.5.) večeri još uvek ima. Najskuplje karte za mesta nedaleko od bine koštaju 119 evra.

Voditeljski trio

Polovinom januara došlo je i do izmena u evrovizijskog timu. Umesto Svantea Stokselijusa, funkciju supervizora Evrovizije, preuzeo je Norvežanin Jon Ola Sand, koji je do sada obavljao funkciju šefa norveške delegacije, izvršnog producenta Eurosonga u Oslu, ali i prenosa dodele Nobelovih nagrada.

Izbor voditelja domaćina Evrovizije verovatno nikog nije iznenadilo. Nemačka glumica Anke Engelke rođena je u Montrealu, Kanadi i govori francuski, što je takođe jedan od uslova koji tim voditelja mora da ispunjava. Lenin „guru“, ugledni TV producent i voditelj, Štefan Rab takođe je u voditeljskog triju. To mu je već peto učešće na Evroviziji, 1998. i 2004. godine, bio je autor pesama, koje su Nemačku na Evroviziji predstavljale. Godine 2000. i sam je, kao izvođač, predstavljao svoju zemlju i završio peti, a 2010. bio je izvršni producent, nemačkog nacionalnog izbora „Naša zvezda za Oslo“ (Unser Star für Oslo) i mentor aktuelne pobednice Eurosonga. U timu voditelja je i jedno lice nemačkog javnog servisa ARD, voditeljka dnevnika Judit Rakers.

U nastavku: Kako će se glasati ove godine?

Države učesnice imaju vremena do marta da izaberu svoje predstavnike za ovogodiünju Pesmu Evrovizije. Evropska radiodifuzna unija, nosilac prava i organizator evrovizijskog takmičenja, princip odabira predstavnika prepušta nacionalnim emiterima. Zato su neki i ovoga puta jednostavno imenovali izvođača i autora kompozicije. Dok pojedine države i dalje tradicionalno organizuje muzičke festivale.

Nemačka, tačnije rukovodstvo NDR-a, podržalo je ideju Štefana Raba, da Lena ove godine brani titulu pobednika. To je na početku istorije evrovizijskog takmičenja bila česta pojava. Više pobednika je tokom 50-tih godina svoju zemlju predstavljalo na Evroviziji i naredne godine. Poput Lis Asije, prve pobednice koja se i sledeće godine takmičila za Švajcarsku.

Lena će zato, počev od kraja januara, u okviru tri televizijske emisije otpevati 12 pesama, od kojih će tri ući u finale. Televotingom će, kao i prethodne godine o pobedničkoj pesmi presuditi gledaoci.

Glasanje kao i prošle godine

Nema naznaka da bi ove godine, ponovo moglo doći do izmene u pravilima glasanja. Prošlogodišnji koncept se pokazao prilično uspešnim. Poslednji put je članica „velike četvorke“ pobedila 1997. godine. Od tada Velika Britanija, Španija, Francuska i Nemačka, koje snose najveći deo troškova organizacije tog muzičkog takmičenja, nisu imale uspeha. Uzgred, povratkom Italije "velika četvorka" ponovo postaje "velika petorka".

I tokom polufinalnih i finalne večeri glasaju i gledaoci i žiri. I jedni i drugi odlučuju ko ulazi u finale, ali i ko pobeđuje (50:50), s tim što gledaoci od prošle godine imaju mogućnost da glasaju tokom kompletnog TV prenosa. Sa jednog broj može da se glasa 20 puta, za jednog ili više izvođača.

Glasovi, tačnije više od 10 miliona poziva i SMS poruka preko 200 telefonskih operatera, stižu inače u Keln, gde se nalazi kompanija „Digame“, kojoj je poveren zadatak da nadgleda glasanje u svim državama koje na Evroviziji učestvuju i glasaju i da potom izveštaj prosledi supervizoru takmičenja. Prenos evrovizijskog takmičenja prati preko 120 miliona gledalaca. Više nego što to u Americi ima dodela Oskara i Superbol zajedno.

Autor: Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković