Sve više ljudi posti, ali ne zbog vere

Većina Nemaca, njih 78 odsto, odriče se alkohola, ali sve je više onih koji tada ne koriste televizor ili računar, isključuju mobilni telefon ili se voze vozom ili biciklom umesto sopstvenim automobilom. Taj trend je u porastu. Zašto to ljudi rade?

Zoltan iz Berlina ima 39 godina i radi kao savetnik u jednom preduzeću. Uz to je i strastveni džez-pijanista. Zna da uživa u životu – a u ta uživanja ubraja i dobro jelo i vino. U vreme posta, alkohol je za njega tabu, iako mu se smeška celog dana. "Ujutro nema rakijice, u podne nema čaše rizlinga. Popodne nema šerija uz kolač, a uveče nema piva po završetku radnog vremena; nema vina uz jagnjeći but, niti koktela uz ples. Da pušim travu ili žvaćem vesele gljive, i to bi izostalo. Inače je u moje vreme posta dopušteno sve ostalo što mi se dopada”.

On ne posti iz verskih pobuda. Isto kao što to ne čini ni kelnski trgovac nekretninama Štefan. Ni on za vreme posta ne pije alkohol. Jeste da je kršten i odgajen u katoličkoj tradiciji, ali je odavno istupio iz crkve. Razlozi njegovog posta su sportske prirode. "Ne postim zbog vere. Pre se može reći da to činim zbog vere u sebe samog“.

Svako ima svoje razloge

Pokušaj da se živi svesno, da se događajima upravlja drukčije nego pod uticajem alkohola – to je ono što privlači Zoltana. Na primer, poznanstva mogu poprimiti sasvim drukčiji tok.

Tako je za vreme jednog mirnog bezalkoholnog popodneva u jednoj kafani u Krojcbergu upoznao Mariju i dobio njenu elektronsku adresu. "Da sam juče pio, verovatno bih opet imao adresu Marije. Samo, ne bih znao koje Marije. Da sam juče pio, sada bih još spavao a za doručak bih verovatno pojeo giros sa špecijem. U krevet bih otišao četiri sata kasnije, verovatno bih se bolje zabavljao sa Martinijem u glavi, sa pola flaše crnog vina, više litara piva, i probudio bih se verovatno pored neke Brite, Konsuele ili Paule… šta znam… Hoću da kažem: kako se posti, utiče se na slučaj. Sudbina poprima drukčiji tok“.

Štefan svake godine posti posle karnevala. Kao i mnogi sugrađani u Kelnu, on šest dana svetkovine provodi uz ogromne količine piva. Upravo kraj tog perioda je signal da se živi svesnije. "Uvek je lepo kada se posle karnevala čovek okrene sebi samom, i ništa ne pije. Tek tada bude svesni koliko alkohola ste pili. A brzo uvidite i kako se ponašaju prijatelji kada su pripiti. Neki put mi je baš neprijatno da se podsetim da sam i sam isto tako smešan kada malo više popijem“.

Za vreme crkvenog posta onaj koji posti nailazi na mnogo veće razumevanje nego van tog perioda. Zoltan to može da potvrdi: "Tih dana se ne osećate usamljenim, a i gostioničari tada pripreme velike zalihe bezalkoholnog piva – tako da ste okruženi brigom i staranjem“.

A kada posle posta prvi gutljaj piva sklizne niz grlo, čovek pomisli da je sreo starog znanca: sebe samog…"Prva čaša piva posle duge apstinencije je, naravno, čudo. I druga čaša je neverovatno ukusna. Tako i treba, to je zasluženo posle nedelja posta. A sa par rashlađenih pića je lepo radovati se uspehu posta“.

Autori: Silke Vinš, Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon