Sve više stresa na poslu | Mozaik | DW | 01.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sve više stresa na poslu

Najnovija diskusija o stresu na radnom mestu povela se u Nemačkoj pošto je ovih dana Savezni zavod za zaštitu na radu objavio izveštaj za 2012. godinu. Zašto se stres na poslu povećava i kako se sa njim nositi?

Skoro polovna zaposlenih u Nemačkoj u poslednje dve godine na poslu ima sve veći stres: sve veći pritisak, sve više posla, to su rezultati anekte u kojoj je ispitano više od 17.500 zaposlenih. Naročito opterećuje rad vikendom i prekovremeni rad. Oko 40 odsto anketiranih izjavilo je da zbog posla ne mogu da se bave porodicom ili drugim aspektima svog privatnog života:

- 60 odsto pati zbog toga što mora da obavlja zadataka istovremeno (multitasking)

- 19 odsto smatra da se od njih traži previše

- 26 odsto, dakle svaki četvrti, nema vremena za pauzu

Preventiva

Depresija i drugi mentalni poremećaji mogu biti posledica kontinuiranog stresa, i već su drugi na listi uzroka za odlazak na bolovanje. Stresom na poslu nisu pogođeni samo takozvani kancelarijski ljudi. Jednako su pogođeni radnici u svim drugim oblastima.

Stres na poslu sve više je razlog i za druga oboljenja: 2006. je 43 odsto zaposlenih imalo bolove u leđima, 2012. ih je 47 odsto. U istom periodu udeo onih koji su zbog problema na poslu patili od nesanice, porastao je sa 20 na 27 odsto.

Ministarka rada Ursula fon der Lajen podseća da su poslodavci zakonski obavezni da svoje radnike zaštite od psihičkog stresa na radnom mestu: „Postavlja se pitanje šta mora da se promeni u firmi da bi se sprečio hronični stres? Preventiva, ali ne samo preko mehanizama zaštite, već i kao indentifikacija izvora za jačanje zaposlenih.“

U Nemačkoj je u poslednjih 15 godina broj dana provedenih na bolovanju zbog psihičkih bolesti porastao za 80 odsto. To znači gubitak od šest milijardi evra! Savezno ministarstvo rada, Savezno udruženje sindikata i Savezno udruženje poslodavaca planirali su da naprave takozvanu koaliciju protiv stresa na radnom mestu, međutim plan je propao zbog toga što poslodavci nisu hteli da pristanu na nove propise i sankcije za preduzeća koja se novih propisa ne budu pridržavala.

Potrebna je drugačija kultura rukovođenja

Zašto se stres na poslu povećava - i kako se sa njim nositi? Sociolog Ginter Fos smatra da je najveći problem struktura rukovođenja u firmi. Istovremeno, nešto što je zapravo dobro, naime to da se sve više odgovornosti prenosi na radnike, često postaje problem.

DW: U čemu se razlikuje radni proces sada i pre deset godina?

Fos: „Obaviti sve više posla, sa sve manje personala – to je deo konvencionalnog razvoja, to ide u tom pravcu već decenijama. Ono što je novo, jeste širenje manevarskog prostora. Svaki pojedinac, sve do najnižih nivoa hijerarhije, danas ima više odgovornosti. Sociološke studije su pokazale da to može biti zamka. Takve otvorene strukture su zaista na prvi pogled nešto dobro. Međutim, zaposleni je pod ogromnim pritiskom da se sam organizuje, da funkcioniše. I to je deo registrovanog pritiska na koji se zaposleni žale. To može da vodi samoizrabljivanju, jer šefovi više nikome ne govore: 'Sad je bilo dosta, idi kući'.“

Zašto je za radnike tako teško da preuzmu odgovornost?

„Preuzimanje odgovornosti nije samo po sebi stresno, ali to zavisi od uslova. Ako je odgovornost povezana sa činjenicom da će zaposleni biti poplavljen zahtevima, onda je to iscrpljujuće – ili ako uz odgovornost ne dobije dovoljno vremena i ljudi da bi mogao normalno da funkcioniše, ili ako nije adekvatno cenjen od strane nadređenih. Mnoge studije su pokazale da zaposleni često nisu dovoljno cenjeni.“

Da li je realno očekivati da možemo da promenimo strukturu našeg sadašnjeg radnog života?

„Mislim da se taj trend ne može vratiti unazad. Opterećenje na poslu se neće smanjiti. Dakle, sve zavisi od toga kako su osmišljeni detalji. S obzirom na promene u zahtevima prema radnicima, mora se stvoriti drugačija kultura rukovođenja. Šefovi moraju naučiti da na radnike ne prenose pritisak pod kojim se oni sami nalaze. Oni moraju da nauče da radnicima stvore uslove kako bi mogli da ispune povećane zahteve. U njihovu odgovornost spada zaštita podređenih od preopterećenja. Šef danas mora bude mentor, trener, možda čak i gromobran koji zaposlene štiti od preopterećenja. Šefovi često zapostavljaju taj deo svoje odgovornosti i zadatka. A i radnici moraju da su svesni toga gde su granice i na vreme ih artikulišu. Najbolje je kada se to uradi zajedno sa kolegama.“

G. Ginter Fos, (1950.) je profesor industrijskog inženjeringa i sociologije na TU Kemnic

Autorka: Dijana Roščić (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković