Sve više smrtnih kazni | Politika | DW | 27.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sve više smrtnih kazni

Prošle godine širom sveta izvršena je smrtna kazna nad najmanje 676 osoba. Prema godišnjem izveštaju organizacije „Amnesti internešnel“ (Amnesty Internationala), smrtna kazna praktikuje se u još 57 zemalja sveta.

Prošle godine u 57 zemalja sveta, u kojima je najdrastičniji oblik kazne još na snazi, izrečeno je gotovo 2000 smrtnih presuda. Međutim, iako se izvršenje smrtne kazne praktikuje u još „samo 20 zemalja“, prošle godine izvršeno je 676 smrtnih kazni što je stotinu više nego prošle godine – proizlazi iz redovnog godišnjeg izveštaja „Amnesti internešnela“.

„Više nego u ostatku sveta“

Osuđenik na smrt u Kini

Osuđenik na smrt u Kini

Sudeći po izveštaju te organizacije za ljudska prava, jedan trend je očigledan: svake godine sve više zemlja ukida smrtnu kaznu (kao npr. Letonija ili Mongolija početkom ove godine), ali zato raste broj izvršenih kazni u onim zemljama gde se ono praktikuje. „Postoji jedna mala grupa zemalja na čiji račun ide najveći broj smrtnih kazni“, kaže Oliver Hendrih iz „Amnesti internešnela“. Pritom se pre svega misli na Kinu, gde je, prema izveštaju, prošle godine pogubljeno je verovatno „više osoba nego u ostatku sveta“.

Prava dimenzija broja izvršenih kazni u Kini i dalje je nedostupna jer Peking te podatke tretira kao državnu tajnu. Doduše, i praktikovanje smrtne kazne u Kini poslednjih godina podvrgnuto je reformama tako da npr. po najnovijem zakonu, svaku smrtnu kaznu mora da potvrdi i Vrhovni sud. „Ipak, zbog neodostatka podataka, mi nismo u stanju da proverimo da li te reforme imaju bilo kakvog efekta“, kaže Hendrih.

Smrt zbog preljube

U Iranu se smrtna kazna izvršava i kamenovanjem

U Iranu se smrtna kazna izvršava i kamenovanjem

Uz Kinu, najproblemtičniji je region Bliskog istoka gde je zabeležen dramatičan porast broja izvršenih smrtnih kazni. U Iranu, Saudijskoj Arabiji, Jemenu i Iraku prošle godine pogubljeno je „najmanje 550 osoba“. Situacija je još gora ako se baci pogled na listu „zločina“ zbog kojih se u tim zemljama izriče smrtna kazna: preljuba, homoseksualni polni odnosi ili odricanje vere. Kod sedmoro pogubljenih se čak radi o maloletnicima.

„Amnesti internešnel“ se nada da će „Arapsko proleće“ i demokratski pokreti na Bliskom istoku dugoročno pozitivno uticati na neizdrživu situaciju u pogledu izvršenja najstrože kazne. Međutim, zemlja u regionu u kome je izvršeno najviše egzekucija, Iran, se još nalazi daleko od bilo kakvih demokratskih promena.

Smrtna kazna nije tema

Od industrijski najrazvijenih zemalja sveta, jedino se u SAD i Japanu praktikuje smrtna kazna. Ipak, dok u Japanu prošle godine nije izvršena ni jedna smrtna kazna, u sobama za pogubljenje u SAD, prošle godine smrt je pronašlo 43 osuđenika. Iako je posebne u inostranstvu postojala nada da će dolaskom Baraka Obame u Belu kuću SAD bar donekle promeniti svoju politiku prema najstrožoj kazni, situacija se nije promenila. Jedan od razloga treba tražiti u činjenici da na smrtnu kaznu najviše utiču političke odluke na nivou saveznih država, a ne u Vašingtonu. Ali, i pored toga, smrtna kazna nije tema koja bi zaokupljala američku javnost.

Protesti protiv smrtne kazne u SAD

Protesti protiv smrtne kazne u SAD

„Ono što je bilo primetno prilikom poslednje predizborne kampanje, vidljivo je i sad: smrtna kazna nije tema koja zanima birače“, kaže Oliver Hendrih iz „Amnesti internešnela“. Ali, nakon što su 2011. savezne države Ilinois i Oregon ukinule izvršenje smrtne kazne, postoji izvesna nada da bi tim primerom mogli da pođu i ostali delovi SAD.

U Evropi je smrtna kazna, sa izuzetkom Belorusije, ukinuta. Početkom marta ove godine u Belorusiji su ubijena dvojica osuđenika odgovornih za teroristički napad na podzemnu železnicu u Minsku. Apeli međunarodnih institucija za odustajanje od izvršenja smrtne kazne, ostali su bez efekta.

Prema „Amnesti internešnelu“, širom sveta izvršenje smrtne kazne u ćelijama čeka 18.750 osoba. Najveći deo njih osuđen je u procesima koji ne ispunjavaju međunarodne pravne norme.

Autori: Mirjam Gerke / Ulrike Mast-Kiršning / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković