1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sve više siromašnih u Nemačkoj

I pored velikog poleta u nemačkoj privredi, siromaštvo u toj zemlji nije se smanjilo. Oko 12 miliona ljudi raspolaže sa manje od 60 odsto prosečne plate. Ti ljudi važe kao ugroženi siromaštvom.

Redovi ispred prodavnice za siromašne

Redovi ispred prodavnice za siromašne

Kada se preračuna u odnosu na broj stanovnika, ispada da se to odnosi na svakog sedmog građanina Nemačke. To su informacije iz najnovijeg izveštaja Paritetnog dobrotvornog saveza objavljenog u Berlinu. Posebno je loša situacija u pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji gde se stopa ugroženih siromaštvom sa 13,9 odsto u 2006. povećala na 15,4 odsto u 2010. U Rurskoj oblasti – gradovima poput Dortmunda, Duizburga ili Gelzenkirhena, ona je čak veća od 20 odsto. Najgore je u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji – 22,4 odsto.

List Flensburger tageblat (Flensburg) to ovako komentariše: „Naravno da ima dobrih razloga da se povede politika sračunata na smanjenje stope siromaštva i umereno povećanje poreza. Studije pokazuju da su ljudi u zemljama gde postoje velike razlike u primanjima nesrećniji nego drugde. Doduše, pravi instrumenti za smanjenje siromaštva nisu proizvoljna povećanja socijalne pomoći ili davanje novca za sporne kurseve pri Birou za zapošljavanje, kako to traži Paritetni savez. Mnogo više smisla ima pojačano investiranje u bolja obdaništa i škole. Tu u Nemačkoj mora još štošta da se učini.“

Ditmaršer landescajtung (Hajde): „Kada je na čitavim područjima, poput Rurske oblasti, svaki peti građanin upućen na pomoć države, to mora da se shvati kao alarmni signal. Frustracija, pad na socijalnoj lestvici i nemanje perspektive, u situaciji opšteg pada vrednosti, stvaraju opasno tlo. Atlas siromaštva pokazuje pre svega da su neki regioni na zapadu zemlje pali na nivo koji su neki regioni na istoku uspeli da napuste. To znači da politiku usmerenu isključivo na pomoć obnovi istočne Nemačke treba menjati. Prvi korak u tom pravcu bila bi reforma doprinosa solidarnosti.“

Infografik Armutsquoten Deutschland Karte DEU

Najsiromašniji veliki gradovi Nemačke

Zidvest prese (Ulm): „Političari bi morali da učine nešto za održanje socijalne pravde onda kada se siromaštvo pokaže kao previše otporno na terapeutska obećanja nadležnih za ekonomiju. Tržište proizvodi blagostanje i bogatstvo, ali ne može da u dovoljnoj meri otkloni opasnost od pada u beznađe, iako konjunktura cveta a izvoz raste. Bez drukčije podele dobara, ništa nam neće pomoći kada je reč o gomilanje sve većeg bogatstva u rukama malog broja ljudi.“

Algemajne cajtung Majnc (Majnc): „Siromašni ljudi nemaju svoj lobi – zbog toga je dobro to što Paritetni savez ukazuje na osetljiva mesta i iznosi zahteve. I pored sveg razumevanja za ovu temu iz ugla pogođenih, stvari ipak treba posmatrati diferencirano. Među siromašnim ljudima ima zaista nesrećnih sudbina. Zbog toga društvo mora učiniti sve što je moguće kako bi pomoglo tim ljudima. Ali, ono to već u velikoj meri i čini. Politika suzbijanja siromaštva se ne sastoji samo u povećavanju iznosa socijalne pomoći, već i u preciznijoj raspodeli mera podrške. Uzimanje od bogatih i davanje siromašnima – tako svet ne može i ne treba da funkcioniše.“

Kelner štat ancajger (Keln): „Uzmi od bogatih, pa daj siromašnima: tako jednostavno problem ne može da se reši. Onaj ko poklanja ribe umesto da uči ljude da pecaju, dovešće do toga da se siromašni delovi stanovništva stalno nalaze na infuziji socijalne države. Posledica te pojave je treća generacija porodica koje primaju socijalnu pomoć. Umesto toga nam je potrebna strategija usmerena na obrazovanje, obrazovanje i obrazovanje. Pomoć države mora postojati. Ali, trajan transfer novca je skup i nesocijalan.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Siromaštvo ne vlada samo u regionima koji pate od kasnih posledica loše privrede realnog socijalizma. Ni rad ne štiti od siromaštva. Pravi skandal su zapravo plate koje nisu dovoljne za život. Protiv toga ne mogu da pomognu nikakavi transferi novca, koliko god oni bili opravdani u određenim slučajevima…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković