1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sve više depresije na radnom mestu

Sve je više depresivnih na radnom mestu. Jedan od najčešćih razloga jeste strah od gubitka posla. Stručnjaci savetuju da bi pre svega trebalo da prestanemo sebe da vidimo kao žrtvu. Nismo samo mi u toj situaciji…

default

Dramatičan porast depresivnih kao posledica stalnih menjanja strukture u mnogim firmama

Jedna firma u Nemačkoj, koja proizvodi kuhinje, našla se u teškoćama. Nekoliko godina za redom pravila je gubitke. Uprava firme koja zapošljava skoro 1.800 radnika donosi odluku da različitim pogonima pruži šansu da pokažu koliko su dobri - do 2012. Posle toga, najgori pogon će biti zatvoren - i ljudi će ostati bez posla.

To je samo jedan od primera - dobro poznatih psihoterapeutu Rajnoldu Bijankiju:

„Kada se ljudi izloženi takvim pritiscima duže vreme, javlja se osećaj preopterećenosti. Gubi se osećaj kontinuiteta i pripadnosti. Ljudi pokušavaju sve moguće kako bi zadržali radno mesto. Nezadovoljstvo i napetost se ne ispoljavaju, sve se usmerava prema sopstvenoj ličnosti.“

Bolesni idu na posao

Iz statistike zdravstvenih osiguranja se vidi da sve više zaposlenih odlaze bolesni na posao, čak i kada im to lekar izričito zabrani. Kako sami pacijenti kažu, to čine pre svega iz straha od gubitka posla. Gerd Vesterman je specijalista za medicinu rada:

k21 depression demo 2 30.08.05

Raste i broj članova sindikata

„Imamo dramatičan porast depresivnih stanja. To je posledica procesa menjanja strukture u mnogim firmama.“

Stalno se nešto menja i reorganizuje. Niko više ne zna šta sutra može da ga snađe. Pored toga što su stalno pod pritiskom, radnike čini bolesnim i to što se njihovo zalaganje na poslu ne priznaje u dovoljnoj meri. Američki sociolog Ričard Senet je konstatovao da su odnosi na radnom mestu poslednjih godina iz korena promenili.

„Situacija se u poslednjih 15 godina promenila. Odnosi među ljudima su lošiji. Ljudi su izgubili identitet, koncentrišu se samo na kratkoročne stvari, postaju kameleoni. Učinili su sve da sebi podignu cenu na tržištu. Više nisu orijentisani ka dugoročnom već kratkoročnom dobitku od akcija.“

„Ne gledajte na sebe kao na žrtvu“

U Nemačkoj je broj obolelih od psihičkih bolesti od 1995. porastao je za čak 80 odsto. Mnogi lekari postavljaju dijagnozu - poremećaj prilagođavanja. Iza toga se krije depresija.

„Poremećajem prilagođavanja se naziva kada čovek nije u stanju da odgovori zahtevima okoline i kada razvija psihičke poremećaje. Ta dijagnoza je proizvod jednostranog gledanja. Zapravo se radi o tome da neo-liberalna ekonomija i politika nisu prilagođeni potrebama čoveka.“

Rajnlod Bijanki ima i savet za one koji pate na svom radnom mestu - trebalo bi pre svega da prestanu sebe da vide kao žrtvu:

„Važno je da čovek shvati da nije jedini u takvoj situaciji. Važno je o tome razgovarati sa drugima, aktivno tražiti mogućnosti izlaska iz situacije, i solidarnost. Sindikati ponovo postaju masovniji i to mi govori da ljudi shvataju značaj solidarnosti u kriznim vremenima.“

Autorke: Beate Hinris / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 03.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KpOr
  • Datum 03.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KpOr