Sve više gladnih u Kuršumliji

Opština Kuršumlija, koja se nalazi na jugu Srbije, spada u red najsiromašnijih opština u Republici. Broj onih kojim žive ispod granice siromaštva u međuvremenu se drastično uvećao. Sekretar opštinskog Crvenog krsta Miki Nikolić kaže da socijalno ugroženi građani nemaju osnova sredstva za život – hranu, odeću i obuću i upozorava da je situacija alarmantna.

„Prema našim procenama, na teritoriji opštine Kuršumlija ima preko 2.000 građana koji žive u tom socijalnom statusu. Najviše ugroženih je naravno u samom gradu Kuršumlija gde ih ima oko 1.200, a i veliki broj naših građana nalazi se po selima.“

Istovremeno, Nikolić navodi da je u Kuršumliji u proteklih nekoliko godina više preduzeća prestalo sa radom pa je na stotine radnika ostalo bez stalnih prihoda. Najveći broj socijalno ugroženih građana sada čine upravo otpušteni radnici privatizovanih preduzeća modne konfekcije „7. juli“ i drvnog kombinata „Kopaonik“.

„Privreda, koja je u izuzetno teškoj situaciji, do te mere je osiromašila naše stanovništvo, da se iz dana u dana sve veći broj građana javlja i traži našu pomoć. Mi to evidentiramo i uporno pokušavamo da animiramo nadležna ministarstva“, kaže Nikolić.

Porastao broj samoubistava

Samo pre dve godine narodnu kuhinju u Kuršumliji koristilo je 300 građana, iako sada preko 2.000 ljudi ima potrebu za pomoć Crvenog krsta. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku odobrilo je sredstva za nabavku namirnica za Narodnu kuhinju u kojoj će se besplatno hraniti samo 600 korisnika, dok će oko 1.500 njih biti uskraćeno jednog obroka dnevno. Ti ljudi su prepušteni sami sebi i, kako kažu, prinuđeni su da se snalaze radeći uglavnom sezonske poslove i tako prehrane svoje porodice.

„Od čega živim? Pa to je tužna priča, ne samo za mene već i za sve nas. Ja čekam da mi sestrić ili sestričina ili unuče da 100 dinara da kupim danas veknu. To je žalosno… 37 godina radnog staža…“

„Ja lično? Jedino od nadnice…“

„Vidite i sami… I goli i bosi…“

„Žao mi je kad vidim da neki ljudi mogu da kupe svojoj deci, a ja ne mogu. Nemam…“

„Zamislite naš život kakav je… A nije to samo moj. Moj možda je kud i kamo bolji, a ima i gorih…“

U prethodnih nekoliko godina ti ljudi su uzalud „obijali pragove“ nadležnih republičkih i lokalnih institucija, organizovali višemesečne proteste, ali u tom periodu pored neizmirenih zarada uskraćeno im je i zdravstveno osiguranje. Zbog nemaštine i nemogućnosti da se adekvatno leče neki od njih više nisu među živima.

„Većina ljudi gladuje i više nego gladuje. Ljudi iz mog kolektiva se vešaju… Ubijaju se zato što su gladni…“

U opštinskom Crvenom krstu u Kuršumliji napominju da je teška situacija i u planinskim selima koja su od grada udaljena i do 50 kilometara, pa je zbog nepristupačnog terena teško do njih dopremiti pomoć. Predstavnici lokalne samouprave navode da opština nema dovoljno novca da bi pomogla socijalno najugroženijem stanovništvu tako da njima ostaje samo nada da će država na neki način rešiti njihov veoma težak položaj u društvu.