Sve veća izdvajanja za vojsku | Politika | DW | 06.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sve veća izdvajanja za vojsku

Kina je još jednom uvećala svoj vojni budžet. Ovoga puta za 10 odsto. Reakcija suseda – nervoza i zabrinutost, kao i uvek. Peking ne vidi razlog za brigu, veća izdvajanja za vojsku su za tu zemlju potpuno normalna stvar.

Kina u 2013. godini, vojsci na raspolaganje sveukupno daje 90 milijardi evra. To je oko 10,7 odsto više nego prethodne godine. Time je Peking na drugom mestu u svetu po obimu vojnog budžeta, odmah iza Vašingtona. Zvanično obrazloženje kineskih vlasti za vojna izdvajanja glasi: „vodimo politiku mirne odbrane“.

Niko ne bi trebalo da se oseti ugroženim, poručuje Fu Jing, zamenica ministra spoljnih poslova Kine i portparolka Nacionalnog narodnog kongresa, koji je u toku. Kritičko mišljenje o rashodima u kineskoj vojsci nisu dobrodošla. „Izgleda da Kina svake godine svetu mora da objašnjava, zašto jača svoju odbranu i uvećava svoj vojni budžet“, kaže Fu.

Naoružavanje ili modernizacija?

Od 2005. do 2009. Kina konstantno uvećava izdvajanja za vojsku, od 15 do 20 odsto, i to na godišnjem nivou. Uvećanje je ovoga puta nešto stabilnije, nešto manje od 11 odsto. Ksievu Gu je profesor na Univerzitetu u Bonu i jedan je od onih koji ima razumevanja za kinesku odbrambenu politiku. Tvrdi da Peking želi da modernizuje vojsku, ali da je reakcija drugih zemalja, koje će taj proces pažljivo pratiti, razumljiva. Međutim, za profesora Gua je „tumačenje većeg izdvajanja za vojsku u procentima isuviše jednostrano“.

U Kini se uglavnom govori o „modernizaciji i transformaciji“ vojske, nikako o dodatnom naoružavanju, kaže Nadin Godehart, stručnjak za bezbednost u Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu. „To ja zaista neophodno. Na primer, u domenu smanjivanja pripadnika oružanih snaga i modernizaciji vojne opreme.“

Procentualno na najnižem nivou

Na Narodnom kongresu dogovoreno izdvajanje za vojsku veće za 10 odsto

Na Narodnom kongresu dogovoreno izdvajanje za vojsku veće za 10 odsto

Kineski mediji prenose da državno rukovodstvo planira kupovinu modernog oružja, kako bi zemlje bila u poziciji da se brani od terorizma, ali i da odreaguje u slučaju prirodnih katastrofa većih razmera. Prema procenama Centra za globalne studije Univerziteta u Bonu, izdvajanja za vojsku u Kini ne prelaze 1,8 odsto kompletnog bruto društvenog proizvoda (BDP), dok je u državama poput Nemačke, Francuske i Engleske taj procenat na nivou od 2,5 do 3,5. U Americi je u poslednjih 15 godina na vojsku odlazilo i do pet odsto bruto društvenog proizvoda.

Međunarodnu zajednicu brinu teritorijalni sporovi koji Kina ima sa drugim azijskim državama, pre svega u Južnom kineskom moru. Japan, Vijetnam i Filipini kritikuju kinesku vojnu politiku, jer Peking mnoga ostrva smatra svojim. „Kina polako postaje nervozna“, smatra Ksievu Gu. Uprkos privrednom razvoju, zemlja ne uspeva da odbrani svoje vojne interese u rešavanju teritorijalnih sporova. „Taj trend sa većim ulaganjima u vojsku, odraziće se na napredak u modernizaciji vojske. Mornarica bi trebalo da bude proširena. Potrebni su dodatni nosači aviona. Tako da nije za očekivati da Kina narednih godina umanji izdvajanja za vojsku.“

„Samo referenca“

Ksievu Gu: Ne može se očekivati da Kina narednih godina umanji izdvajanja za vojsku

Ksievu Gu: Ne može se očekivati da Kina narednih godina umanji izdvajanja za vojsku

Za sada je nejasno kakvi su zaista planovi Pekinga. Stručnjak za bezbednosnu politiku Godehart pretpostavlja da je trećina planiranog novca namenjena zaposlenima u vojsci, trećina na održavanje postojećih vojnih aktivnosti i trećina na kupovinu vojne opreme. „Ono što je zanimljivo jeste da tim budžetom nisu obuhvaćeni troškovi policije i paravojnih snaga bezbednosti. Tako da je teško reći šta nam ove cifre zaista govore.“ Jer, kineska policija igra veliku ulogu u borbi protiv kriminala i terorizma, naročito u graničnim područjima. Uz to raspolaže značajnom količinom oružja.

Istovremeno, Institut za mir u Stokholmu tvrdi da Kina zapravo troši 50 odsto više novca na svoju vojsku, nego što se to u nacrtu budžeta navodi.

Autori: Haje Cao / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković