Sve toplije

Od početka industrijskog doba temperatura vazduha pri tlu porasla je u proseku za 0,7 stepeni.Do kritične granice tako preostaju još 1,3 stepena.Hans Joahim Šelenhuber, direktor potsdamskog Instituta za proučavanje posledica promene klime kaže:

„Cilj je da se izbegne prosečan porast tempretaure za više od dva stepena.Ukoliko se predje ta granica globalna šteta bila bi tako velika da bi je teško bilo kontrolisati“.

Medjutim, rezultati najnovijih kompjuterskih simulacija za 21.vi vek nisu ohrabrujući.Erih Rekner je istraživač na Institutu za meteorologiju Maks Plank u Hamburgu i rukovodi proračunavanjima promena temperature.Naručilac projekta je stručni savet Ujedinjenih nacija za pitanja klime.U sklopu priprema za novi izveštaj o promenama klime, koji je planiran za 2007.mu godinu, nove simulacije se ne rade samo u Hamburgu, nego u 15 meteoroloških instituta širom sveta. Rezultati nemačkih istraživanja već su poznati – teško se može očekivati samo umeren porast temperature.Rekner kaže:

„Procenjujemo da će do kraja veka temperatura porasti za četiri, četiri i po stepena.U najboljem slučaju porast bi iznosio dva i po stepena.Najviše je pogodjen Arktik – tamo bi temperatura u poredjenju sa današnjom do kraja veka mogla u proseku da poraste do deset stepeni.Do toga će doći zbog topljenja leda na površini mora.Kada se taj led otopi zamenjuje ga relativno topla voda i to dovodi do tako velikih temperaturnih razlika“, objašnjava Rekner.

Kao i svi ostali istraživački timovi i naučnici iz Hamburga u superkompjuter su uneli podatke za tri moguća scenarija.Prema onom optimističkom industrijske zemlje poštovale bi odredbe sporazuma iz Kjota i smanjile bi emisiju ugljendioksida za nekoliko procenata.I u tom slučaju Zemlja bi se i dalje zagrevala i porast prosečne temperature iznosio bi 1,3 stepena. Do sličnih rezultata došli su naučnici i u četiri druga instituta o čemu Rekner kaže:

„Četiri modela u Evropi ukazuju na porast prosečne temperature izmedju dva i po i četiri stepena“.

Utoliko je veća zabrinutost da bi kritična granica od dva stepena mogla biti prekoračena mnogo ranije.Šta bi se desilo u tom slučaju? Na primer – za Grenland bi to bio preveliki porast temperature i njegov ledeni omotač počeo bi nezadrživo da se otapa.Još ranije mogao bi da se otopi led na zapadnom Antarktiku.Takvi procesi, istina, traju vekovima i na kraju površina mora bila bi nekoliko metara viša nego što je danas.

Jedan deo ugljendioksida dospeva u okeane i tamo se pretvara u ugljičnu kiselinu.Medjutim i tu postoje granice i Šelenhuber kaže:

“Preterana kiselost okeana zbog prevelike količine ugljendioksida mogla bi da probudi ekološkog diva koji spava i to bi moglo imati sve moguće negativne posledice po ekološki sistem”.

Na takvu mogućnost ukazuju i rezultati istraživanja objavljenog u časopisu “Nejčer”.Istraživači mora utvrdili su da kiselost okeana raste znatno brže nego što se pretpostavljalo. Rezultati su najgori u polarnim morima i tamo su ugroženi važni segmenti lanca ishrane.Tako bi već u ovom veku mogli da nestanu korali u hladnim morima, morski krastavci i neke vrste morskih puževa, procenjuju autori istraživanja.Erih Rekner, kao uostalom i drugi istraživači, smatra da su potrebne korenite promene u korišćenju energie:

“Moraju se napuštati izvori energije fosilnog porekla i moraju se što više koristiti obnovivi vidovi energije.Sa klimatskog stanovišta nedopustivi je dalji rast potrošnje fosilnih goriva”, upozorava Erih Rekner iz hamburškog Instituta za meteorologiju Maks Plank.