1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sve Putinove pobede

23. decembar 2016.

Čini se da je godina na izmaku, iz perspektive ruskog predsednika Vladimira Putina, za Moskvu bila i više nego uspešna. Pre svega je reč o uspesima na spoljnopolitičkom planu.

https://p.dw.com/p/2Um41
Russland Jahrespressekonferenz Wladimir Putin
Foto: Reuters/S. Karpukhin

Da je Vladimir Putin farmer, sada bi mogao da preračunava koliko mu je donela žetva. Seme koje je ruski predsednik zasadio i negovao, na kraju ove godine donosi toliko mnogo plodova kao retko kada pre. To je mišljenje brojnih zapadnih eksperata i medija koji 2016. godinu opisuju kao „super-godinu“ za Kremlj (Frankfurter algemajne cajtung). I u Rusiji, čak i prema Kremlju kritički raspoložen list „Novaja gazeta“ zaključio da je ovo za verovatno za većinu Rusa bila „najuspešnija godina“: „Godina bez potresa“.

Ta procena se ipak pokazala kao preuranjena. Putinov tobože ružičasti godišnji bilans, gurnuo je u drugi plan strašni atentat u Ankari u kome je jedan turski policajac ubio ruskog ambasadora u Turskoj. Ubica je taj čin nazvao osvetom za rusku intervenciju u sirijskom konfliktu. Zbog sahrane diplomate, Putin je svoju veliku godišnju pres-konferenciju pomerio sa četvrtka na petak.

Pobeda u Alepu, poraz u Palmiri

Iz Putonovog ugla gledano, ono što se uspešno odvija jeste pre svega trenutna svetska politika. Pri tom je bilo dešavanja u kojima je Rusija igrala aktivnu ulogu, ali i takvih gde se sumnjalo da Moskva ima uticaja. Na kraju, bilo je i potpuno slučajnih razvoja situacije, ali takvih da je Moskva mogla da se raduje.

U prvu grupu se ubraja Sirija. Vojna pomoć Moskve za predsednika Bašara al-Asada, kome je pretio poraz u ratu protiv pobunjenika, dovela je do prekretnice. Dosadašnji vrhunac je bitka za Alep.

Za Jensa Zigerta, Sirija je „značajan spoljnopolitički uspeh“ Vladimira Putina koji je počeo već 2015. godine. „Rusija je tako postala igrač na najvišem međunarodnom nivou“, kaže bivši šef moskovskog predstavništva Fondacije Hajnrih Bel.

Slično smatra i Aleksander Rar, savetnik „Gazproma“ i direktor za istraživanje Nemačko-ruskog foruma. Rar ipak upozorava da rat u Siriji još nije završen: „Uloga Rusije meriće time kako će se stvari odvijati u Siriji“.

A da se sve ne odvija prema planovima Moskve, pokazuje Palmira. Teroristička milicija „Islamska država“ u decembru je ponovo zauzela grad odakle je pola godine ranije bila proterana uz pomoć ruske vojske i gde je ruski Simfonijski orkestar održao koncert koji je naišao na veliku medijsku pažnju.

Syrien Mariinsky Orchester Konzert Wüstenstadt Palmyra
Dva meseca nakon koncerta u Palmiri, Putin je odlukovao muzičare Sergeja Roldugina Valerija Gergijeva Foto: picture-alliance/dpa/M. Voskresenskiy

Pobeda pragmatizma sa Turskom

I iznenađujuće brzo rešavanje konflikta s Turskom, Putin bi mogao da uknjiži kao pobedu. Inače veoma prijateljski odnos, rapidno je pogoršan nakon što je tursko vazduhoplovstvo krajem novembra 2015. godine oborilo ruski bombarder na granici sa Sirijom. Rusija je na to reagovala ekonomskim sankcijama. Led je otopilo tek pismeno izvinjenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u junu. Danas su Moskva i Ankara ponovo partneri i usaglašavaju svoj odnos prema Siriji. Osim toga, Rusija je ponovo nastavila s planovima za izgradnju gasovoda kroz Crno more. Za Moskvu je taj projekat strateški važan kako bi zaobišla Ukrajinu kao tranzitnu zemlju.

Pomirenje sa Turskom je „diplomatska pobeda“ za Putina, kaže Andrej Kolesnikov iz Karnegi-centra u Moskvi. Ipak, kako kaže, bilo bi pogrešno reći da je Rusija uspešno kaznila Tursku. „Stvar je komplikovanija“, kaže Kolesnikov. Prema njegovim rečima, pragmatični interesi obe zemlje bili su važniji.

Russland Recep Tayyip Erdogan und Wladimir Putin
Ponovo saveznici: Putin i Erdogan u avgustu u Sankt PeterburguFoto: picture-alliance/TASS/M. Metzel

Putin nada polaže u Trampa

Kao najveći spoljnopolitički uspeh Moske u ovoj godini, često se navodi pobeda republikanskog kandidata Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Odlazeća američka administracija i poražena kandidatkinja demokrata, bivša ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton, prebacuju ruskom rukovodstvu da se mešalo u izbornu kampanju hakerskim napadima. Moskva to demantuje. Trampova pobeda spada zato u kategoriju onih događaja u kojima ulogu Moskve i pre svega njen uticaj na konačni rezultat, nije moguće jasno dokazati.

Ali to da Rusija profitira od rezultata izbora u SAD, za eksperte je nesporno. Moskva je bila iznenađena Trampovom pobedom i utoliko više se raduje, veruje Rar: „Tramp je bio veliki dobitak za Kremlj“. Ukoliko naredni američki predsednik bude, kako je najavio, radio na približavanju sa Rusijom, i na prvo mesto bude stavio interese umesto sistema vrednosti, Rusija bi uz pomoć toga mogla „veoma mnogo da započne“.

Russland Putin und Tillerson 2011
Za budućeg ministra spoljnih poslova SAD Reksa Tilersona kažu da se sa Putinom i lično „vrlo dobro razume“Foto: picture alliance/dpa/Alexey Druginyn Mandatory Credit/R. Novosti

Sankcije kao poraz

Hans-Hening Šreder, bivši ekspert za Rusiju pri berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku, veruje da je Rusija na spoljnopolitičkom planu igrala rizičnu igru – i da bi ipak mogla da pobedi. „Ako Tramp ne podrži Ukrajinu i u Siriji počne da radi zajedno sa Rusijom, onda su se svi rizici ispostavili kao hrabri, ali ispravni“, smatra Šreder.

Reč je o sankcijama koje su pre dve godine uvedene zbog ruske aneksije Krima i postupaka na istoku Ukrajine. U Evropskoj uniji su se 2016. godine množili glasovi zemalja, poput Italije, koje su se zalagale za ukidanje sankcija. U jednom trenutku je izgledalo kao da će sankcije biti smanjene. Ipak, krajem godine, EU je produžila sankcije za narednih šest meseci. Nastavak sankcija sa Zapada spada u retke Putinove poraze u 2016. godini, veruje savetnik „Gazproma“ Aleksander Rar i dodaje da zbog sankcija pati ruska ekonomija.

Još važnije od ukidanja sankcija, za Moskvu bi mogao da bude razvoj situacije na tržištu nafte. Odluka država OPEK-a i Rusije da smanje količinu proizvodnje nafte i tako povećaju cene, za rusku privredu je odlučujuća, veruje Hans-Hening Šreder.

Jalta-2 ili Bečki kongres-2?

„Naš predsednik sve radi kako treba“

Zapadni svet sa Trampom kao američkim predsednikom, koji dovodi u pitanje stare saveze kao što je NATO, u kome Evropska unija proživljava najdublju krizu zbog „bregzita“, talasa migranata i terorizma i u kojoj na vlast dolaze proruski predsednici, kao recimo u Bugarskoj, moglo bi da izazove slavljeničko raspoloženje u Moskvi.

O tome šta ruski predsjednik zaista želi i kako on vidi novi svetski poredak, eksperti imaju različita razmišljanja. Hans-Hening Šreder veruje da Putin nastoji da dođe do neke vrste Jalte-2, nove podele svijeta na sfere uticaja kao 1945. godine. Ukrajina bi time bila deo ruskog područja vlasti. Aleksander Rar s druge strane veruje da Kremlj pre želi novi Bečki kongres, kao 1815. godine, na kome bi se „velike sile usaglasile o interesima Evrope“.

Kad je reč o svođenju bilansa, eksperti upućuju na to da su brojni uspesi Rusije u ovoj godini bili samo etapne pobede. Bilo da je riječ o Trampu na mestu američkog predsednika, ratu u Siriji ili podelama na Zapadu, reč je o situacijama koje još nisu okončane i koje bi mogle da krenu u drugačijem smeru od onog kome se Moskva nada. „Multipolarni svet može da se inficira haosom“, kaže Aleksander Rar.

Moskovski ekspert Andrej Kolesnikov sve sažima na sledeći način: „Među plodovima Putinovih pobeda jedva da je i jedan truo.“