1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sve osim dobrodošlice za kandidaturu Srbije

Malo koji nemački dnevni list je propustio da komentariše srpsko podnošenje zahteva za kandidaturu u EU. A komentari nisu baš ružičasti i uglavnom se svode na to da EU nije spremna za nove probleme, odnosno – Srbiju.

Boris Tadić predaje aplikaciju švedskom premijeru Frederiku Rajnfeldu

Boris Tadić predaje aplikaciju švedskom premijeru Frederiku Rajnfeldu

U vesti lista Frankfurter algemajne cajtung o kandidaturi Srbije se kaže da je zahtev naišao na podeljenu reakciju u EU. Kandidaturu podržavaju Grčka, Italija i Španija, rezerve imaju Nemačka, Velika Britanija i Holandija, a komentator lista piše:

„U nastojanjima da stabilizuje Balkan nakon ratova za jugoslovensko nasledstvo, Evropska unija je zemljama koje su nastale nakon raspada države obećala „evropsku perspektivu“: mogu da postanu članice Unije kada ispune kriterijume postavljene na sastanku na vrhu u Kopenhagenu 1993. godine. Ti kriterijumi su efikasne demokratske institucije, pravna država i poštovanje ljudskih prava.

EU bi trebalo dobro da razmisli u šta se upušta. Veliko je pitanje da li Srbija ispunjava pomenuta tri kriterijuma – ne samo formalno, nego i sadržinski. Simbol defekta srpske pravne države jeste nesposobnost ili nespremnost da se uhapsi general Mladić i izruči sudu u Hagu. Pri tom u suštini nije reč o ličnosti, nego o stavu: očigledno je da veliki deo stanovništva, važni političari, stranke, kao i vojska i dalje smatraju da je Mladić srpski heroj. Nacionalizam koji je region pretvorio u bojno polje nije prevaziđen, sa mračnom prošlošću ni u kom slučaju nije raščišćeno – ni do danas srpska skupština se nije izvinila za ratni masakr (u Srebrenici).

Srbija mora odustati od hipernacionalizma

Za dobar deo Srba, Mladić i Karadžić su i dalje heroji

Za dobar deo Srba, Mladić i Karadžić su i dalje heroji

Odustajanje od hipernacionalizma sasvim sigurno je pretpostavka za članstvo u EU. U tom kontekstu je i problem Kosova koji postoji kao hipoteka u odnosima EU i Srbije. Da se takvi problemi ne rešavaju nužno lakše u njenim okvirima pokazuje primer Kipra. Evropska unija ne mora da uvozi još jedan međunarodnopravni problem.

Najzad, ostaje i četvrti kriterijum iz Kopenhagena – mogućnosti EU da primi nove članice. Postoji saglasnost da joj je potreban duži period konsolidacije – to se odnosi i na proširenje i na (institucionalno) učvršćivanje. I na kraju ostaje pitanje da li EU želi da bude više od zone stabilnosti – naime, politički akter sposoban za akciju“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

na sledećoj strani:

EU se već muči sa Bugarskom i Rumunijom