Sve osim dobrodošlice za kandidaturu Srbije

U vesti lista Frankfurter algemajne cajtung o kandidaturi Srbije se kaže da je zahtev naišao na podeljenu reakciju u EU. Kandidaturu podržavaju Grčka, Italija i Španija, rezerve imaju Nemačka, Velika Britanija i Holandija, a komentator lista piše:

„U nastojanjima da stabilizuje Balkan nakon ratova za jugoslovensko nasledstvo, Evropska unija je zemljama koje su nastale nakon raspada države obećala „evropsku perspektivu“: mogu da postanu članice Unije kada ispune kriterijume postavljene na sastanku na vrhu u Kopenhagenu 1993. godine. Ti kriterijumi su efikasne demokratske institucije, pravna država i poštovanje ljudskih prava.

EU bi trebalo dobro da razmisli u šta se upušta. Veliko je pitanje da li Srbija ispunjava pomenuta tri kriterijuma – ne samo formalno, nego i sadržinski. Simbol defekta srpske pravne države jeste nesposobnost ili nespremnost da se uhapsi general Mladić i izruči sudu u Hagu. Pri tom u suštini nije reč o ličnosti, nego o stavu: očigledno je da veliki deo stanovništva, važni političari, stranke, kao i vojska i dalje smatraju da je Mladić srpski heroj. Nacionalizam koji je region pretvorio u bojno polje nije prevaziđen, sa mračnom prošlošću ni u kom slučaju nije raščišćeno – ni do danas srpska skupština se nije izvinila za ratni masakr (u Srebrenici).

Srbija mora odustati od hipernacionalizma

Odustajanje od hipernacionalizma sasvim sigurno je pretpostavka za članstvo u EU. U tom kontekstu je i problem Kosova koji postoji kao hipoteka u odnosima EU i Srbije. Da se takvi problemi ne rešavaju nužno lakše u njenim okvirima pokazuje primer Kipra. Evropska unija ne mora da uvozi još jedan međunarodnopravni problem.

Najzad, ostaje i četvrti kriterijum iz Kopenhagena – mogućnosti EU da primi nove članice. Postoji saglasnost da joj je potreban duži period konsolidacije – to se odnosi i na proširenje i na (institucionalno) učvršćivanje. I na kraju ostaje pitanje da li EU želi da bude više od zone stabilnosti – naime, politički akter sposoban za akciju“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

na sledećoj strani:

EU se već muči sa Bugarskom i Rumunijom

EU se već muči sa Bugarskom i Rumunijom

I komentator lista Velt baš ne podržava srpsku kandidaturu i piše:

„Hrvatska, Albanija, Makedonija i Turska kao zemlje – kandidati, a sada i država čija je nekadašnja vlada najodgovornija za balkanske ratove. Da se i ne pominje da je Ratko Mladić, osumnjičen za ratne zločine, i dalje u bekstvu, mada je njegovo izručenje oduvek bilo uslov za prijem Srbije u EU.

Građani ionako sa nezadovoljstvom gledaju u pravcu jugoistočne Evrope gde se dve najmlađe članice – Rumunija i Bugarska – već godinama bore da uspostave funkcionalnu državnu strukturu. Na južnom boku Balkana trenutno je grčka vlada suočena sa opasnošću totalnog haosa.

Očigledno je da su i pod kišobranom EU moguće loša privredna politika i korupcija. Ko je jednom u Uniji, Brisel mu malo šta može. Naprotiv, solidne članice moraju još da plaćaju za manju braću koja su zapala u nevolje. Možda je to sužen pogled na sve veću EU, ali tako situaciju vidi većina birača.

Sa Srbijom u EU dolazi država koja ni približno nije zalečila posledice socijalizma i svojih ratova. Ukoliko ne želi da zemlje u tranziciji postanu teret Brisel će najzad morati da razmisli o efikasnoj kontroli. I možda će ubuduće morati da ide tako daleko da ograniči suverenitet članica kako bi spasao EU od kraha i delegitimacije njenih institucija“, piše Velt.

na sledećoj strani:

Srbija može da kuca, ali ne može da uđe

Srbija može da kuca, ali ne može da uđe

Povodom zahteva Srbije za prijem u EU list Vestfeliše nahrihten piše:

„Samouverenosti na Balkanu ne nedostaje. Ali, već sam rok u kome se teži prijemu ukazuje koliko je daleko od realnosti vlada u Beogradu koja je na dužnosti od sredine maja prošle godine i koja sama sebe smatra proevropskom. Na kraju je i kancelarka Angela Merkel snažno prikočila: Berlin je spreman da podrži postepeno uključivanje Srbije u EU. Ali, pre toga ostaje da se uklone još neke prepreke. Praktično, to je ništa drugo do jasno „ne“. I to deluje umirujuće“.

Kandidaturu Srbije komentariše i list Vestfalen blat koji piše:

„Srbija može da kuca na vrata, ali još ne može da uđe. Zemlja još nije zrela za članstvo i ostaje još ponešto da se obavi. Odavno je trebalo da se čuje reč žaljenja zbog počinjenih ratnih zločina. Još je mnogo onih koji sanjaju san o Velikoj Srbiji. Sadašnje rukovodstvo moglo bi mirne duše jasnije da kaže da je to bila zabluda. Dvanaest godina se Radovan Karadžić krio od pravde – bez pomoći sa vrha to ne bi bilo moguće. Gde se krije general Ratko Mladić, poznat kao „kasapin sa Balkana“? Ko mu pomaže da izbegne izručenje Hagu? I zašto bi EU, koja ionako mora da rešava dovoljno problema, tovarila nove na vrat? Šta će se dalje dešavati sa Kosovom? Srbija može da se razvija – i izvan Evropske unije“!

O istoj temi list Sarbriker cajtung piše:

„Integracija područja koje je svetlosne godine udaljeno od proseka Evropske unije predstavlja veliki napor – i finansijski, i politički. Sve je više članica iz bivšeg istočnog bloka i evropsko težište se pomera. Sa prijemom novih članica pojavljuju se i novi susedi. EU su potrebne granice (u širenju) i zato i novi instrumenti kojima bi se pravila razlika između pridruživanja i punopravnog članstva… Nove političare EU zadužene za spoljnu politiku očekuju i drugi zadaci osim svečanosti u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Potrebne su nove ideje kako da EU ostane ono što jeste, i kako može da ostvari potencijale koji se u njoj kriju“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević