1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sve manje sloboda u svetu

Srbija spada u slobodne zemlje sveta, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Fridom hausa. Ipak, u izveštaju te američke nevladine organizacije, koji je predstavljen u Tajpeju, ima nažalost malo svetlih tačaka.

Najviše zamerki Fridom haus ima na stanje ljudskih prava u Kini

Najviše zamerki Fridom haus ima na stanje ljudskih prava u Kini

U izveštaju je opisano političko stanje u sve 193 zemlje sveta, koje se dele na slobodne, delimično slobodne ili neslobodne. Po novom izveštaju Fridom Hausa, u 34 zemlje se stanje pogoršalo; u samo 14 situacija je nešto bolja.

„Ono što u ovom izveštaju otkrivamo jeste da je u periodu od 2005. do 2008. sve manje političkih sloboda i građanskih prava. Mi tvrdimo, da upravo vlade, koje su vrlo negativno naklonjene demokratskim idejama, jačaju svoje institucije u cilju onemogućavanja demokratskih promena“, kaže Kristofer Voker, direktor Fridom Hausa.

Rusija snosi veliki odgovornost za stanje ljudskih prava na istoku Evrope

Rusija snosi veliki odgovornost za stanje ljudskih prava na istoku Evrope

Odgovornost Rusije

Severna Koreja je zemlja koja već godinama dobija najniže ocene od te nevladine organizacije. Pri ocenjivanju je najbitnija Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Naučnici i eksperti sa različitih univerziteta analiziraju podatke i najvažnije koriste za izveštaj koji od 1972. izlazi jednom godišnje.

„Po našim kriterijumima 2008. je bila razočaravajuća godina pre svega za Kinu. Za političke slobode, Kina je dobila sedmicu, što je kod nas najniža ocena. Od Kine se dosta toga očekivalo zbog održavanja letnjih olimpijskih igara. Postojala su mnoga obećanja vezana za poboljšanje ljudskih prava. Po pitanju slobode medija, ciljevi kineske vlade bili su jasnije definisani. I sada, kada posmatramo 2008, moramo da zaključimo da je šansa za reforme u Kini propuštena“, kaže Sara Kuk je ekspert za Aziju i asistent za istraživanja u Fridom Hausu.

Problema nema samo u Aziji. Na teritoriji nekadašnjeg istočnog bloka - dakle u Rusiji, srednjoj i istočnoj Evropi, kristalizuju se dva različita razvojna pravca.

„Srednjoevropske države su konsolidovale njihov demokratski potencijal. Nakon pada Berlinskog Zida ovde možemo da ustanovimo konstantni napredak. Problem počinje kod istočnoevropskih suseda Evropske Unije. Ovde imamo jasan negativan razvoj, za koji Ruska Federacija snosi najveću odgovornost“, kaže direktor Fridom Hausa Voker.

  • Datum 13.01.2009
  • Autor Peter Kujat
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GXfF
  • Datum 13.01.2009
  • Autor Peter Kujat
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GXfF