Sve manje katolika – sve više kardinala | Politika | DW | 18.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sve manje katolika – sve više kardinala

Imenovanjem novih kardinala papa Benedikt XVI popunjava svoje najvažnije savetodavno telo i određuje smer Katoličke crkve. Većina kardinala je iz Evrope što ne odgovara razvitku katoličanstva poslednjih decenija.

Poznavaoci Katoličke crkve već godinama govore o trendu ka svetskoj crkvi. Obrazlažu to činjenicom da sve više raste broj katolika u Južnoj Americi, dok njihov broj u Evropi opada. Ali, to se ne odražava u krugu kardinala. Danas (18.2.) se u Vatikanu održava svečano primanje novih kardinala.

Kardinali su ne samo najviši u hijerarhiji Katoličke crkve nakon pape nego i papini najvažniji saradnici. Osim toga iz njihovog kruga se bira poglavar Katoličke crkve. Benedikt XVI će danas primiti 22 biskupa u zbor kardinala. Četvorica od njih su stariji od 80 godina i ne mogu učestvovati u izboru pape.

Evropska dominacija

Udeo Europljana u zboru kardinala koji mogu birati papu sada će biti još veći. Naime, od 125 kardinala mlađih od 80 godina 67 ih je iz Europe. Gotovo svaki četvrti je Italijan. Brojni stručnjaci su računali da će tradicionalno veliki udeo Italijana u kardinalskom zboru i vatikanskoj upravi biti smanjen. Ali, očito se dogodilo suprotno.

Iako kardinalski zbor nije reprezentativna ustanova, njegov sastav ne odražava ni približno razvitak katoličanstva u svetu poslednjih decenija. Trenutno samo četvrtina katolika u svetu živi u Evropi. Polovina ih je iz Severne i Južne Amerike, većinom iz Južne. Gotovo polovina od oko milijardu i 200 miliona katolika u svetu govori španski ili portugalski.

Ali, upravo zemlje u kojima katoličanstvo buja jako slabo su zastupljene u krugu kardinala. Brazil će imati šest kardinala mlađih od 80 godina, Meksiko samo četiri. Ako bi se papa sada birao, iz Latinske Amerike bila bi samo 22 kardinala. Osim toga trojica od njih će ove godine navršiti 80 godina pa ne bi više mogli učestvovati u izboru pape.

Polovinu imenovao Benedikt XVI

Papst Benedikt XVI mit Kardinälen in Vatikan

Papa Benedikt lično imenovao polovinu kardinala

Od Evropljana, među kardinalima je nakon Italijana najviše Nemaca. S dva nova njihov broj se penje na devet. Među njima je i berlinski nadbiskup Rajner Maria Voelki koji je s 55 godina najmlađi kardinal uopšte.

Polovinu kardinala koji mogu birati papu imenovao je Benedikt XVI, naime 63 od 125. Istina, nacionalna ili kontinentalna pripadnost kardinala ne govori ništa o mogućem favoritu za iduću konklavu. Jer, kod izbora pape radi se više o teološkim školama i prijateljskim odnosima, ali i o suparništvu rimske kurije s važnim biskupijama i nadbiskupijama u svetu. Pa ipak, čini se da su slabi izgledi nekoga Južnoamerikanca da u dogledno vreme postane Petrov naslednik.

Autori: Kristof Štrak / Anto Janković
Odg. urednik: Nemanja Rujević