1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sve jasniji znaci nove finansijske krize?

Što više bledi sećanje na dane kada je finansijski svet bio na rubu katastrofe, utoliko je manji pritisak da se izvrše dalekosežne reforme, pišu nemačke novine povodom zasedanja Grupe 20 u Seulu.

default

Sami G20 održava se u Seulu

List Nirnberger nahrihten komentariše zasedanje Grupe 20:

„Postoji opasnost da se ostvari ono od čega su stručnjaci strahovali već posle razočaravajućeg sastanka na vrhu u Pitsburgu: što više bledi sećanje na dane kada je finansijski svet bio na rubu katastrofe, utoliko je manji pritisak da se izvrše dalekosežne reforme. Pri tom su sve jasniji znaci nove krize – finansijska tržišta preplavljena su jevtinim novcem koji emituju centralne banke, jaz između bogatih i siromašnih ponovo se povećava, špekulanti odavno vode svoju zlokobnu igru sa slabim državama i retkim sirovinama. A banke se ponašaju kao u samoposluzi i kao da nikada nije bilo haosa koje su izazvale“, piše list „Nirnberger nahrihten“.

List Rajnpfalc piše o monetarnoj uniji i evru:

„Monetarna unija, da se slikovito izrazimo, sve više liči na čoveka koji stoji na jednoj nozi. Ukoliko je vešt, tako može prilično dugo da stoji, ali u jednom trenutku počeće da se ljulja. Na kraju će ili pasti, ili će se osloniti i na drugu nogu. Ta druga noga Evropskoj uniji nedostaje i dan-danas. Uprkos nekim pokušajima, ni u celoj EU, ni u evrozoni koju čini 16 zemalja, nema dogovoranja o ekonomskoj i finansijskoj politici. Međutim, ako svaka od zemalja koje imaju zajedničku valutu vodi ekonomsku politiku u skladu sa nacionalnim interesima to na kraju dovodi do zategnutosti koju je nemoguće kontrolisati, a time i monetarna unija dolazi u egzistencijalnu opasnost. Ukoliko monetarna unija ne bude osnažena znatno većom ekonomskom i finansijskom saradnjom ostaće nedovršen poduhvat i podložna stalnim krizama“, piše list „Rajnpfalc“.

Eröffnung Holocaustmahnmal

Spomenik žrtvama holokausta u Berlinu

Pronevera novca za obeštećenje žrtava holokausta

Povodom zloupotrebe novca iz fonda za obeštećenje prinudnih radnika iz vremena nacizma list Miteldojče cajtung piše:

„Reč je o tridesetak miliona evra koliko je pronevereno i za koliko su oštećene žrtve. Svakako je nepregledna situacija u bivšem Sovjetskom Savezu prevarantima olakšala posao. Nemci bi trebalo da budu oprezni kada je o osuđivanju jevrejskih organizacija reč. Međutim, odavno u međunarodnim jevrejskim organizacijama ima kritika na račun „Klejms konferens“ koja je bila zadužena za isplatu obeštećenja“.

Istom temom bavi se i list Vestdojče algemajne cajtung koji piše:

„Još je nemoguće sagledati posledice pronevere miliona evra obeštećenja žrtvama holokausta. Tačna suma biće utvrđena ma kako bila visoka, ali su političke i moralne posledice katastrofalne. „Džuiš klejm konferens“ smatrana je za moralnu instituciju i zato joj je poverena raspodela obeštećenja žrtvama

nacističkog varvarstva. To je Fondaciji davalo i pravo da vrši pritisak na nemačke vlasti kada je bilo problema u vezi sa obeštećenjem. Dovoljno je loše već to što je proneveren novac koji je bio pod njenom kontrolom. To što prevaranti sede pod njenim krovom katastrofa je za ugled Fondacije. Do sada je bilo nezamislivo da nemačka vlada razmatra mogućnost tužbe protiv neke jevrejske organizacije. Oni koji nikada ništa nisu naučili i osporavatelji holokausta ponovo govore o tome kako se „Jevrejima ne može verovati“. Zato je sada zadatak Fondacije i vlasti u Berlinu da se bore protiv toga. Naime, ono što se desilo u SAD jednostavno je delo kriminalaca i ništa drugo. A kriminalaca ima svuda u svetu, u svim državama, narodima i religijama“, piše list „Vestdojče algemajne cajtung“.

Poskupljenje cigareta ne popunjava budžet

Nemačka vlada donela je odluku da do 2015. godine cigarete svake godine poskupljuju za 4 do 8 centi i tim povodom list Noje vestfeliše piše:

Zigarettenrauch

Cigarete sve skuplje

„Svake godine pušači će morati da pomognu ministru finansija. U stvari, povećanje poreza nije u skladu sa politikom crno-žute-Nemačka-je-u-usponu- koalicije, ali kako je pušenje nešto za osudu pogođeni se ne usuđuju da se glasno bune i ćutke plaćaju. Porez je povećan 2002./2003. godine kako bi se finansirao prvi paket antiterorističkih mera. Posle dve godine cigarete su ponovo poskupele – ovog puta tim novcem trebalo je pomoći zdravstveno osiguranje. Sada je u pitanju nova rupa u budžetu nastala zbog toga što eko-subvencije nisu smanjene koliko je predviđeno. Taj poklon kompanijama koje troše posebno mnogo energije znači za kasu ministra finansija godišnje milijardu evra manje, posle 2012. čak milijardu i po.

Međutim, u svojim računicama ministar finansija je prevideo da pušači nisu samo zavisnici, nego da umeju i da budu štedljivi. U Grčkoj nedavno povećanje poreza na duvan nije donelo ništa, jer je posle toga značajno smanjena potrošnja. Istina, to je rasterećenje za zdravstvo, ali ne popunjava rupu u budžetu“, piše list „Noje vestfeliše“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 11.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Q5ms
  • Datum 11.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Q5ms