1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sve bolesti homo-fabera!

Većina nemačkih listova danas na naslovnim strancima veliki prostor posvećuje jučerašnjoj raspravi poslanika u Bundestagu o budućnosti misija Bundesvera u svetu, a ponajviše onoj u Avganistanu

Lekarska ordinacija

Lekarska ordinacija

Frankfurter algemajne cajtung piše „Za reč se javio i novi ministar odbrane Gutenberg koji je uz žaljenje korigovao svoj raniji stav i sada javno rekao da vazdušni napad na dve otete cisterne u blizini nemačke kasarne u Avganistanu, u kojem je stradalo i mnogo civila – nije bio vojno primeren. Uprkos tome, rekao je Gutenberg, on i dalje stoji na strani nemačkog oficira, komandanta nemačke vojske u Kunduzu koji je taj sporni napad naredio.“

Hanoveriše algemajne cajtung se prosto nadovezuje svojim komentarom u kojem kaže „da je dobro to što je Gutenberg zaštitio odgovornog oficira. Da ga je kritikovao, pre nego što je njegove komande i njihove posledice procenio nemački sud – šteta bi bila ogromna. Brzo bi nastupili razočaranje vojnika i obeshrabrenost komandnog osoblja. Gutenberg je tu opasnost prepoznao i izgovorio prave reči.“

Petkom Zidojče cajtung ima dodatak – Magazin, u kojem je danas glavna tema odnos čoveka, homo-fabera, prema bolesti. Iz straha za posao, iz straha da nas ne proglase gubitnikom, iz straha da ne postanemo autsajder tajimo depresije, zataškavamo fizičke bolesti – i upravo tako sami sebe uništavamo. Kada ćemo prestati da tretiramo bolest kao tabu? – Ovako glasi uvod u temu.

Mnogi ljudi traže od lekara da im „u karton“ upišu lakši oblik bolesti od one od koje stvarno pate. Bolest sa sličnim simptomima, ali – prosto lakšu. Jer pred šefom i kolegama je jednostavnije reći da patimo od burn-aut sindroma nego od depresije, da nas je uhvatio išijas, a ne da imamo diskus herniju, da smo se na odmoru zarazili japanskim encefalitisom, nego da smo imali šlog, da imamo problema sa štitnom žlezdom, a ne da smo patološki gojazni ili mršavi - i da imamo alergiju na prašinu – pre nego da proizvodimo zvuke pušačkog kašlja….

Što je veća krivica Izraela tim je manja krivica Nemačke

Da li jedan Nemac sme da kritikuje Izrael? I u kom trenutku takva kritika može da bude označena kao antisemitska? Reporteri magazina Špigel, Erih Folat i Henrik Broder diskutuju o ovoj veoma osetljivoj nemačkoj temi, preko mejla, kao prijatelji, što ih pak ne sprečava da iz dijaloga pređu na verbalne napade.

Sve je počelo jednim komentarom Špigela onlajna koji je napisao autor Erih Folat o izraelskom ministru spoljnih poslova Avigdoru Libermanu – u kojem ga ja označio rasistom, ali u ime nemačkom ministra spoljnih poslova. Usledile su žestoke reakcije pored ostalog i kolega iz Špigela Henrika Brodera.

Potom je usledio Folatov esej o iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahu - koje je nazvao blizancima po duhu, ne ulazeći naravno u etičku diskusiju. Obojica su zarobljeni u apsolutizmu svojih zahteva, obojica su opsednuti mesijanskom misijom - pisao je Folat.

I opet je Broder odgovorio, veoma kritički, na svojoj veb stranici pod nazivom „Osovina dobra“. Na to mi je Folat napisao mejl i tako je počelo dopisivanje. Mejlovi nisu bili namenjeni štampi, ali su ih dvojica protivnika stavili Špigelu na raspolaganje.“

priredila Dijana Roščić

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 04.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kq4i
  • Datum 04.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kq4i