Svakog dana 30.000 novih izbeglica | Politika | DW | 20.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svakog dana 30.000 novih izbeglica

U svetu dramatično raste broj izbeglica, upozorava Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Većina njih poreklom je iz zemalja u razvoju. Trenutno je najgore na Bliskom istoku, zbog Sirije i Iraka.

Krajnje porazan rekord. Toliko prisilno raseljenih osoba nije bilo od Drugog svetskog rata, poručuju iz Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR). U najnovijem izveštaju naslovljenom „Globalni trendovi o izbeglicama“, navodi se kako je krajem 2013. širom sveta u bekstvu 51 milion ljudi. Sve izbeglice su bile primorane da napuste domovinu zbog sukoba, progona ili povreda ljudskih prava. Više od 33 miliona je interno raseljeno, a skoro 17 miliona njih je moralo da napusti svoju domovinu. Istovremeno je u svetu više od milion ljudi podnelo zahtev za azil.

„Ovde se ne radi o tendenciji raste, već o kvantnom skoku“, kaže Antonio Guteres, visoki komesar UN za izbeglice.

Nova krizna žarišta širom sveta

Tokom proteklih godina UNHCR je izveštavao o relativno stabilnom broju izbeglica. Statistika se odnosila uglavnom na posledice dugogodišnjih sukoba. Izbeglice su najčešće dolazile iz Somalije, Avganistana i Demokratske Republike Kongo. Godine 2011. je međutim izbio rat u Siriji. Od tada rapidno raste broj izbeglica. Širom sveta izbijaju nova krizna žarišta, konstatuje Guteres. „To ubrzanje zasniva se na činjenici da se konflikti umnožavaju na nepredvidiv način, dok istovremeno ne prestaju ni stari sukobi. Međunarodna zajednica ima ograničene mogućnosti da izbegne sukobe ili da ih pravovremeno reši.“

Godine 2013. čak jedanaest miliona ljudi je bilo prisiljeno na bekstvo. To je oko 30.000 novih izbeglica dnevno. Još pre dve godine je taj broj iznosio 14. 000. Prognoze za 2014. obeshrabruju. „U izveštaju se navodi statistika za 2013. Ali ako pogledate šta se u međuvremeno dogodilo, shvatićete da je stanje danas gore“, kaže Guteres.

Humanitarna pomoć nije dovoljna

Ratovi u Siriji, Južnom Sudanu i Centralnoafričkoj Republici ne gube na intenzitetu. Novi razvoj događaja u Iraku i stotine hiljada prognanih ne slute na dobro. Godine 2013. važi za jednu od najtežih, u više od 60 godina postojanja UNHCR-a. Saradnici ove organizacije neprekidno registruju nove izbeglice, pružaju im nužni smeštaj, dele ćebad, lekove i sa takozvanim trećim zemljama pregovaraju o prihvatanju osoba, kojima je potrebna zaštita. „Humanitarna pomoć, zaštita izbeglica su samo deo odgovora“, kaže Folker Tirk, direktor odeljenja za međunarodnu zaštitu izbeglica pri UNHCR-u.

„To znači da su nam pod hitno potrebne i političke inicijative kako bi se sukobi mogli rešavati, kako od odgovornih u samim zemljama, tako i uz posredovanje međunarodne zajednice.“

Sirijske izbeglice u Nemačkoj

I dok se politička rešenja za velika konfliktna žarišta još ne naziru, milioni izbeglica čekaju u katastrofalnim uslovima. Glavni teret za njihov eventualni prijem snose susedne zemlje. Najveći broj izbeglica se trenutno nalazi u Pakistanu, Iranu, Libanu, Jordanu i Turskoj. Oko 86 odsto izbeglica živi u zemljama u razvoju, naglašava UNHCR i apeluje na industrijski razvijene zemlje da pokažu više solidarnosti i da u skladu sa svojim bogatstvom preuzmu veću odgovornost.

Postoji velika nada da će i druge zemlje odreagovati kao što je to učinila Nemačka, koja je odlučila da primi desetine hiljada sirijskih izbeglica. „Poboljšanje uslova života ljudi koji su preseljeni predstavlja važan korak ka ublažavanju bede u kojoj su se brojne izbeglica zatekle“, objašnjava Guteres. „Ne možete ni da zamislite kakvu radost za njih predstavlja dolazak u Nemačku, Švedsku, SAD ili u Kanadu i tamo sretnu porodicu koja je ranije živela u izbjegličkom kampu Dadab u Keniji, a koja danas vodi sasvim normalan život.“