1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Svakodnevnica u DDR-u

U Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu do 29. jula će moći da se vidi izložba o svakodnevnom životu gradjana DDR-a. Rekonstrukcija života u socijalističkoj diktaturi predstavljena je kroz dve tematske oblasti; sveru rada i porodični život.

default

«Zašto se čovek u socijalizmu nalazi u središtu pažnje? Zato što onda mogu da ga gaze sa svih strana.» Ovaj vic je odštampan na jednom od zidova na izložbi u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu. Centralna tema izložbe je «Partijska diktatura i svakodnevnica u DDR-u» Regina Falkenberg iz organizacionog tima ove postavke kaže...

«Vi ćete se sigurno pitati: Šta traži vic u Nemačkom istorijskom muzeju? Vic je važan i kompetentan odraz narodne mudrosti, i on podleže odredjenim pravilima. Njegova forma je kratka, šablonizovana, i on uvek ima poentu. Razlog da se nasmejemo, ali dublja poruka je najčešće kritika koja se odnosi na vladajuće odnose ili na okolnosti svakodnevnog života.»

Idejni tvorci izložbe su na umu imali svakodnevnicu za vreme socijalističke diktature u DDR-u kada su osmišljavali ovu postavku. Jern Šitrumpf objašnjava:

«DDR je imao oko 17 miliona stanovnika. To znači 17 miliona svakodnevnih problema. Pitanje, koje smo sebi postavili bilo je: Šta je u toj svakodnevnici – u većini slučajeva – bilo zajedničko?

Bilo je značajno pokazati da nije postojao samo pravi zid od kamena i betona, koji je uticao na život, već takodje i druga vrsta zida: Država, koja je sa svojim organima duboko zadirala i mešala se u život svojih gradjana pokušavajući da ga odredi. Carola Jiling koja je radila na postavci izložbe navodi:

«Nas su uvek pitali: Kako se odnosimo prema Štaziju. To je tema bez koje se vlast u DDR-u ne može definisati. Centralni objekt je orman sa kartotekom, u kojem su držani lični dosjeii. U njemu je bio manji deo najvažnijih ličnih dosjea, takzvani F-16, u kojem su obuhvaćena sva imena onih koji su na bilo koji način bili u vezi sa službom državne bezbednosti.»

Karola Julih kaže da je velki izazov bio u tome da se rad Štazija predstavi tako da bude očigledan.Četiri istoričara i naučnika godinu dana su radili na pripremi izložbe, što je rekordno kratko vreme. Skoro svi prikazani predmeti potiču iz jedne zbirke koja je nastala sa padom DDR-a.

Posetioce ne očekuje hronološki obradjena izložba, koja počinje sa pobunoim radnika 1953. i završava sa padom zida 1989. Dve tematske oblasti su obradjene i postavljene na dva sprata izložbenog prostora. U parteru su grupirana takozvna tematska ostrva oko sfere rada i kolektiva, prvi sprat je prostor u kojem je tematizovana porodica.

Izložba prikazuje pokušaje socijalističkog rukovodstva da obezbedi svoju vlast, i krah te vlasti na kraju. U odredjenom smislu ona je i odgovor na nedostatak koji postoji u nemačkom musejskom pejsažu, kaže Hans Otomajer, generalni direktor Nemačkoj gistorijskog muzeja....jer muzej istorije DDR-a ne postoji.

Majk Mojser