Svako ima pravo na obrazovanje | Mozaik | DW | 09.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Svako ima pravo na obrazovanje

Međunarodna zajednica je, pod rukovodstvom UNESCO-a, 2000. postigla dogovor da svaki čovek ima pravo na obrazovanje. Hoće li se to veliko obećanje ispuniti?

Projekt: Bildung für Alle

Bildung für Alle - Bild für Picture Teaser

„Mi nismo samo ljudski resursi - mi želimo obrazovanje“, pisalo je na transparentima španskih studenata kad su početkom godine demonstrirali protiv privatizacije univerziteta. Bio je to apel upućen državi za primenu ljudskog prava na obrazovanje. „Jedan od zadataka države jeste da zaista svima učini dostupnim školovanje, odnosno obrazovanje - bez obzira na ekonomsku pozadinu“, kaže Klaudija Lorenšaj, ekspertkinja sa nemačkog Instituta za ljudska prava. „Time država garantuje pravo na obrazovanje obećano u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka.“

Schüler einer staatlichen Grundschule lernen am Mittwoch (22.06.2011) in Lohacura, einem Ort im Westen von Bangladesch, in ihrem Klassenraum. Jeder zweite Bangladeschi ist jünger als 15 Jahre. Die Analphabetenrate liegt immer noch bei 74 Prozent. Foto: Tim Brakemeier dpa

Škola u Bangladešu

Probleme sa primenom ljudskog prava na obrazovanje nemaju samo siromašne zemlje, već i zapadne, industrijske nacije. „Finansijska globalizacija“, kako je to nazvao UNCTAD (Konferencija UN o trgovini i razvoju) u svom aktuelnom izveštaju, donela je promene širom sveta. Tamo gde se država povlači, postoji više privatnih ili od crkava finansiranih obrazovnih institucija, što je mogao da primeti i Luc Meler iz nemačkog Nacionalnog povereništva UNESCO.

Naučeno se, bez primene u praksi, brzo zaboravlja

Meler međutim upozorava da je u takvim slučajevima privatnog obrazovnog sistema potrebno da država ima svoje, funkcionalne strukture kako bi se izbegla izolacija ili diskriminacija pojedine dece. Ukoliko se pri obrazovanju kao prvo navodi „radna sposobnost“, onda se ne ispunjava cilj uvažavanja obrazovanja kao ljudskog prava. Ono se onda posmatra samo kao „tehnički instrument da bi se ljudi osposobili za tržište rada“, kaže Klaudija Lorenšajd sa Instituta za ljudska prava i dodaje: „To je onda obrazovanje, u okviru koga se ne uzima u obzir razvoj čovekove ličnosti“. Lorenšajd upozorava i na to da, ako ne postoji mogućnost da se naučeno i primeni u praksi, onda se to brzo i zaboravi.

Do sličnog zaključka je već početkom 70-ih godina došao brazilski pedagog Paulo Freire za vreme jedne obrazovne kampanje vođene u cilju unapređenja opismenjavanja stanovništva. Ako ljudi, naime, nauče da čitaju i pišu, ali to ne mogu da iskoriste za poboljšanje sopstvenih životnih uslova, oni tu sposobnost ponovno izgube.

Najproblematičniji siromašni regioni sveta

Ljudi stečeno znanje moraju da primenjuju kako bi poboljšali sopstvene uslove života, zaključak je i ekspertkinje za ljudska prava Klaudije Lorenšajd. Ona dodaje da je zadatak međunarodne zajednice da se pobrine za uvažavanje prava na obrazovanje ljudi koji žive u siromaštvu, izolaciji ili, na primer, u ratnim područjima. „Na osnovu obrazovnih mogućnosti koje se pružaju 'ugroženima', meri se civilizacijski i humani napredak nekog društva“, kaže Lorenšajd.

Cilj - „obrazovanje za sve“ je i bivšu specijalnu izvestiteljku UN Katarinu Tomaševsku motivisao da konkretnije definiše pravo na obrazovanje. Ona je razvila četiri kriterijuma, tzv. „shemu 4A“: Dostupnost obrazovanja „Availibility“, dostupnost obrazovanju „Accessability“, prilagođavanje obrazovanja potrebama dece, mladih i odraslih „Adaptability“ i na kraju oblik obrazovanja, koje mora biti u skladu s ljudskim pravima „Acceptability“.

Problem dostupnosti obrazovanju javlja se pre svega u siromašnijim regionima sveta. Tako devojčice u pojedinim zemljama sveta ne pohađaju školu iz kulturoloških ili higijenskih razloga, jer su školske zgrade opremljene samo jednim toaletom za svu decu, prenosi stručnjak za ljudska prava Luc Meler iskustva UNESCO iz mnogih zemalja južne polulopte.

Osigurati osnovno obrazovanje i kvalitet

Kako bi se poboljšale šanse za obrazovanje, ta organizacija UN je 2000. organizovala Svetski obrazovni forum u senegalskom Dakaru. Tada su se 164 zemlje usaglasile oko šest obrazovnih ciljeva. Među njima je i onaj da se do 2015. svoj deci na svetu obezbedi osnovno obrazovanje. Ipak, oko 70 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta još uvek je bez osnovnog obrazovanja. Situacija je problematična pre svega u jugoistočnoj i južnoj Aziji i Africi južno od Sahare.

Jedan od većih izazova za UNESCO jeste i kvalitet obrazovanja. Širom sveta potrebno je gotovo dva miliona kvalifikovanih učiteljica i učitelja. Razredi su još uvek preveliki, a i opremljenost škola trebalo bi da se poboljša. Zato UNESCO poziva zemlje-donatore da i ispune svoja finansijska obećanja.

Ljudsko pravo na obrazovanje sa ciljem omogućavanja mirnog suživota bez diskriminacije, zadatak je svih nacija sveta. Pri tom ne treba zaboraviti ni odrasle koje bi trebalo motivisati na učenje tokom celog života, ističe Klaudija Lorenšajd i dodaje: „Svaki čovek ima pravo na obrazovanje i na to da u potpunosti razvije svoju ličnost, kako bi mogao da nauči da poštuje i ceni osnovna ljudska prava i slobode.“

Autori: Ulrike Mast-Kiršning / Marina Martinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović