Svako bi da bude lider regiona

Samit koji će se održati u Beču značajan je zbog objedinjavanje i harmonizacije zajedničkih interesa zemalja zapadnog Balkana na njihovom putu ka Evropskoj uniji, ocenjuje za DW Nenad Đurđević iz beogradskog Foruma za etničke odnose. Svakako je značajno i to što je zemlja kao što je Nemačka preuzela inicijativu oko toga, i mislim da je ta inicijativa doprinela da dođe do približavanja Srbije i Albanije, a na taj način i približavanja i pregovora između Srbije i Kosova. Čini mi se da bez tog napretka ne bismo mogli da govorimo o uspešnosti ovog jednog procesa, kaže Đurđević.

Ko ili šta ometa Zapadni Balkan?

Na prošlogodišnjem samitu na neki način su dominirale dve teme, jedna je politički dijalog Beograda i Prištine, a druga je stabilnost Bosne i Hercegovine. Nenad Đurđević smatra da postoji veliki broj spoljnih i lokalnih aktera kojima nije odgovaralo sve ono što je postignuto Briselskim sporazumom, i tu će biti potrebno uložiti dosta energije kako bi se uklonile lokalne i druge prepreke dogovoru sa Prištinom i Kosovom. Što se tiče BiH, nastavlja Đurđević, tu smo u proteklih godinu dana između dva samita došli do jasne spoznaje koji su tamošnji problemi i ko su protivnici reorganizacije i političkog dogovora o budućnosti BiH, jer se pokazalo da ovakvo stanje stvari koči i onemogućava dalji put Bosne i Hercegovine ka EU. Mislim tu pre svega na uticaj Rusije, koja pokušava da ostane značajan igrač na Balkanu, a svako dalje približavanje Balkana EU slabi taj uticaj što Moskva nikako ne želi da dopusti“, kaže Đurđević.

Izbeglice – nova tema

Predstojeći samit u Beču će pre svega imati svoju političku agendu, a to znači dalju stabilizaciju Zapadnog Balkana, kako kroz političku stabilizaciju tako i kroz ekonomska i infrastrukturna ulaganja, napominje Đurđević. Nova situacija u odnosu na pre godinu dana je veliki pritisak izbeglica sa Bliskog istoka i to će sigurno biti jedna od tema. Čini mi se da on neće uticati na stabilnost Zapadnog Balkana, ali on pokazuje kako se trendovi menjaju i koliko države moraju biti spremne na nove izazove, primećuje Đurđević.

Mislim da je najznačajniji domet samita zemalja Zapadnog Balkana činjenica da lideri tih zemalja razgovaraju, kaže za DW novinar Tanja Jakobi. Drugi značajan domet, ukoliko se nešto od tih planova ostvari, jeste to infrastrukturno povezivanje, koje bi moglo biti jako važno za privlačenje nekih većih investicija. To možemo da vidimo i na primeru zemalja Višegradske grupe, koje su međusobnim povezivanjem uspele da privuku veliki broj multinacionalnih kompanija, što je pomoglo razvoju njihovih ekonomija.

Uloga Hrvatske

Nakon prošlogodišnjeg samita mogle su se čuti ocene kako su skoro svi lideri Zapadnog Balkana svoje zemlje predstavljali kao nekakve „lidere u regionu“. Nenad Đurđević kaže da je to tužna situacija u zemljama koje ni po ekonomskoj i političkoj snazi ne predstavljaju značajne igrače na međunarodnoj sceni. „Mislim da bi i susreti u Beču stoga morali da pokažu značaj geografske, ekonomske i svake druge komplementarnosti zemalja Zapadnog Balkana. A ta komplementarnost je prednost tih zemalja i za njihov put ka EU, i za investicije, i za sve drugo. Ako se ne igra na tu kartu mislim da od liderstva zemlja Zapadnog Balkana neće biti mnogo koristi“, kaže Đurđević.

Tokom proteklih godinu dana zabeležena je kriza, pa i pogoršanje međusobnih odnosa zemalja Zapadnog Balkana. Nenad Đurđević smatra da se ta situacija može popraviti ukoliko dođe do konkretnih dogovora oko političkog i ekonomskog nastupa regiona. Hrvatska će se tu, kao članica EU, svakako ponašati kao da je nezainteresovana za druge zemlje Zapadnog Balkana, ali će istovremeno pokušavati i da igra aktivnu ulogu prema tim zemljama. Pošto Hrvatsku očekuju izbori, teško je zaista prognozirati kako će se ti odnosi u regionu dalje razvijati pre nego se završe izbori, kaže Đurđević. Teško je recimo bilo zamisliti da se jedno pismo zabranjuje 2015. godine, i to pokazuje da se i pored članstva u EU mora još puno raditi na izgradnji društva tolerancije, ocenjuje Đurđević.

Civilno društvo-novi momenat na samitu

Čini mi se da je posebno važno istaći da će se u okviru ovog samita po prvi put pojaviti i predstavnici civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana, ističe Tanja Jakobi. Civilno društvo će tu imati pomalo drugačiju agendu od osnovnog tona samita. To su pre svega pitanje položaja radne snage i tržišta rada, zatim pitanje izgradnje kulture dijaloga na Balkanu, i kao treće pitanje slobode izražavanja i slobode medija, kojem Evropa pridaje veliku važnost. Dobro je da su se te teme našle na dnevnom redu i moguće je da one postanu i deo uslova za zemlje Zapadnog Balkana ukoliko žele da napreduju u evropskim integracijama, kaže Tanja Jakobi.

Donekle imam utisak da je ovaj samit zapravo pokušaj da se na neki način ispeglaju svi problemi koji su se u međuvremenu pojavili između zemalja Zapadnog Balkana, zaključuje Tanja Jakobi. A svi ti problemi mi se nekako čine kao deo političkog folklora, i za unutrašnju upotrebu. Ponekad su oni u funkciji izborne kampanje, ili nastaju zbog toga što neko želi da utvrdi svoj politički položaj, ili zbog toga što neko želi da skrene pažnju sa mnogo važnijih unutrašnjih problema, kaže Tanja Jakobi.