Svako četvrto dete žrtva vršnjačkog nasilja

Zoltan Jegeš, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, za DW kaže da je ključ u tome da odrasli promene svoje ponašanje. „Deca su deca. Oni će se zakačiti oko neke lopte... Pitanje je šta ćemo stvarno nazvati nasiljem, a šta nećemo. U stvari, mi odrasli zapravo treba da počnemo da brinemo o svemu tome, odnosno pre svega o onome što deca vide od nas. Konačno, mi odrasli se ponašamo veoma, veoma agresivno pa to prenosimo na decu“, ocenio je Jegeš.

Tema tek za budućnost?

Kristina Banjac, pedagoškinja iz Osnovne škole „Šami Mihalj” iz Bečeja, slaže se sa ocenom ombudsmana da je nasilje u školama povećano. „Činjenica je da je nasilje povećano u poslednjih nekoliko godina, tako da planiramo da se baš ozbiljno bavimo ovom temom”, kaže Banjac.

Prema propisima, svaka škola u Srbiji dužna je da formira sopstveni tim za zaštitu dece od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Sve škole uglavnom tvrde da u njima postoje timovi za zaštitu od nasilja, ali je ombudsman zaključio da je rad tih tela nedovoljno efikasan.

Nada Zdravković, direktorka osnovne škole „Žarko Zrenjanin” iz Apatina, koja ima više od 1.300 učenika, za DW kaže da se ta škola bori protiv vršnjačkog nasilja. „Obezbedili smo video-nadzor koji je dovoljno da postoji, pa se već nešto umirilo. Znači, kad deca znaju da će biti snimana, malo su tu obuzdanija. U školi nam je i školski policajac, koji doduše ništa ne radi, ali je dovoljno da je prisutan“, objašnjava direktorka.

Ombudsman je zaključio i da je obučavanje i usavršavanje zaposlenih u školama o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju učenika na niskom nivou, s čim se slaže i Nada Zdravković. „Pazite, mi smo roditelji, a da nas niko nije roditeljstvu učio. Te važnije životne stvari ne uče se u školi“, kaže ona.

„Nasilja ima svuda, to svi znaju...“

Učenik sedmog razreda jedne osnovne škole iz Novog Sada kaže da zna šta je vršnjačko nasilje, jer su u školi imali više predavanja na tu temu:

„Da, znam šta znači vršnjačko nasilje! Vršnjačko nasilje je nasilje među vršnjacima. Ima ga i u mojoj školi, ima ga svuda, u svakoj školi, to je opštepoznata činjenica. Manifestuje se tako što im uzimaju pare za užinu, tuku ih zbog toga što su različiti i slično“, poručuje taj učenik.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković