Svakih pet sekundi i dalje umire jedno dete | Politika | DW | 24.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svakih pet sekundi i dalje umire jedno dete

Milenijumski razvojni cilj za smanjenje smrtnosti dece u svetu nije ostvaren. Organizacija „Spasimo decu“ novom, upravo objavljenom rang listom, želi mnoge zemlje da primora da ulažu veće napore u toj borbi.

default

Siromaštvo i glad

Rezultati borbe za smanjenje smrtnosti dece u svetu su, u zavisnosti iz kog ugla se posmatra, optimistični ili pesimistični. Borba protiv smrti dece sa jedne strane može da se oceni kao uspešna: dok je 1990. godine pre svog petog rođendana umrlo 12 miliona dece, prošle godine je, prema podacima UNICEF-aumrlo 6,6 miliona. Broj smrtnih slučajeva je time smanjen za 40 odsto. Loša strana priče: brojke ostaju iza milenijumskog razvojnog cilja, kojim je bilo zacrtano da se smrtnost do 2015. godine smanji za dve trećine. Međunarodna nevladina organizacija „Spasimo decu“zahteva dodatne napore. U upravoobjavljenoj rang listi zemalja, ova organizacija je predstavljajući rezultate, želela da ukaženauspehe i propuste iz proteklih godina.

„Zabeležili smo veliki nepretke“, pohvalno se izrazio Ben Hjuit, šef kampanje organizacije Spasimo decu. U samo jednoj generaciji broj umrle dece je prepolovljen. „Ali sada moramo da se zapitamo, što još možemo da učinimo, kako bi izbegli svaki smrtni slučaj kod dece“, kaže Hjuit u razgovoru za Dojče vele.

Neugeborene in Manila

Samo neke zemlje preduzimaju adekvatne mere

Rang lista 75 zemalja u razvoju ne uzima samo u obzir smanjenje broja umrlih, već i napore za – po mogućstvu – jednake šanse za preživljavanje dece iz bogatih i siromašnih porodica, kao i dečaka i devojčica. Ocenjuje se i da li jedna zemlja sledi održive strategije u borbi za smanjenje smrtnosti dece.

Na vrhu liste našao se zapadnoafrički Niger. Prema podacima UNICEF-a,u toj zemlji još uvek umire 116 od hiljadu dece mlađih od pet godine. 1990. godine umiralo ih je čak 326. Rezultat je utoliko važan i što se on odnosi na sve društvene grupe sa različitim zaradama. Ali razlog za slavlje prestaje kada se te brojke uporede sa Nemačkom, u kojoj umre četiri deteta od njih hiljadu.

Većina smrtnih slučajeva može da se izbegne

I zemlje poput Liberije, Ruande, Indonezije i Madagaskara dobro su ocenjene. Pojedine zemlje su čak uspele da ostvare cilj o smanjenju smtrnosti za dve trećine. Na dnu liste su Tahiti, Papua-Nova Gvineja i Ekvatorijalna Gvineja. Glavni razlog što u tim zemljama i dalje na svakih pet sekundi jedno dete umiresu nedovoljna ishrana, upala pluća, malarija, dijareja i prerani porođaj. Većinu tih smrtnih slučajeva je, prema oceni organizacije “Spasimo decu”, moguće izbeći najjednostavnijim sredstvima.

Händewaschen in schlammigem Wasser in Pampore

U najvećem broju slučajeva komplikacije se mogu sprečiti

Postoji više razloga zašto su pojedine zemlje uspešnije od drugih u borbi protiv smrtnosti dece. Važnu ulogu pritom igra politička stabilnost i klimatski uslovi, kao šti su recimo dugi periodi suše. Odlučujuće je međutim, smatra Hjuit, da li zemlje ciljano sprovode zdravstvenu politiku. To je recimo slučaju Etiopiji, gde se vlada pobrinula za obučavanje 10.000 zdravstvenih radnika. Ta istočnoafrička zemlja u potpunosti se približila Milenijumskom cilju. I neke druge zemlje su dokazale da šanse za preživljavanje ne zavise isključivo od privrednog razvoja. “U onim zemljama u kojima se ulaže u zdravstvo i pomoć za ishranu majki i dece, beležimo veoma pozitivne promene”, kaže Hjuit.

Portparol UNICEF-aza zapadnu i centralnu Afriku, Martin Davs smatra da je veoma važno primorati vlade da deluju i da obezbede dovoljno sredstava za zdravstvo. “Postoji dogovor da vlade izdvajaju 15 odsto svog bruto društvenog proizvoda za zdravstvo”, objašnjava Davs, osvrćući se na situaciju u Africi i dodaje da su to učinili samo Liberija i Togo. “U zemlji kao što je Nigerija, u kojoj se izdvaja samo četiri procenta bruto društvenog proizvoda za zdravstvo primećujemo velike probleme”, žali se Davs.

I stručnjak UNICEF-aDavs, Etiopiju vidi kao uzor za druge zemlje u regionu. Kvalifikovani pomagači dolaze direktno kod onih kojima je potrebna pomoć. Oni mogu da prepoznaju probleme, daju vakcine i objašnjavaju ljudima koje su opasnosti od malarije.

Milenijimski ciljevi zavise jedni od drugih

I pored zabeleženih uspeha, Hjuit smatra da posla ima još mnogo. Neprihvatljivo je da se broj smrtnosti novorođenčadi povećava. Broj dečaka i devojčica koji umiru brzo nakon rođenja u međuvremenu čini 44 odsto svih smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina. Napretku takođe štete i sve veće razlike između siromašnih i bogatih, kao i između sela i gradova. Prema oceni aktivista za zaštitu dece,milenijimski ciljevi zavise jedni od drugih, kao recimo dva važna cilja – smanjenje smrtnosti dece i smrtnost majki. “Važnu ulogi igraju i borba protiv siromaštva i gladi, kao i zahtevi za izjednačavanjem polova”, smatra Hjuit.

Organizacije kao što su UNICEF i “Spasimo decu” već imaju planove za period posle 2015. godine. Razvojni ciljevi mobilisali su velike snage, iako svi ciljevi nisu postignuti, kaže Hjuit i dodaje.”Planski okvir bi nakon 2015. godine trebalo da bude još bolji i on pruža istorijsku priliku da se smrtnost dece do 2030. godine u portpunosti iskoreni.”

Autor: Andreas Gorcevski / Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon