1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svaki treći đak je Rom

To je novi fenomen i niko ne zna kako da se nosi s tim. Berlin je postao izuzetno popularan među Romima iz Rumunije i Bugarske koji kao emigranti pristižu u velikom broju.

Devojčica iz Rumunije u berlinskoj školi

Devojčica iz Rumunije u berlinskoj školi

Do skoro su dolazili samo leti, na sezonski rad, ali sada sve više njih ostaje. Zato su vlasti Berlina odlučile da romskoj deci osiguraju odlazak u školu. Zvuči prosto, ali nije tako. U distriktu Berlina Nojkelnu, romska deca čine trećinu.
„Šta je ovo? – To je knjiga. Čitalac. Bravo. To je čitalac“, razgovaraju na času, nastavnik i jedan đak.
U toku je čas nemačkog u školi „Bodin“. Nastavnik Folker Stefans pokazuje fotografije i postavlja pitanja učenicima, koji imaju od sedam do 11 godina. Tokom prvih nekoliko nedelja u Berlinu, deca pohađaju normalne časove. Ipak, ubrzo se otkrije da malo šta razumeju. To je razlog zašto idu na dodatnu nastavu po tri sata dnevno pet dana u nedelji, kaže Stefens. On je nedavno zakazao sastanak sa roditeljima, ali pojavio se samo jedan otac.
„Često nemaju ni sanduče za poštu, a ponekad na njima ne piše ni ime. Obraćanje pismima je besmisleno, kao i zvanje telefonom“, priča nastavnik.
Nema dovoljno novca
Romi u Berlinu

Romi u Berlinu

Specijalna odeljenja za romsku decu koja ne znaju nemački, a u kojima mogu da uče tokom cele godine, predstavljaju izuzetke. Većina osnovnih škola nema novca za finansiranje takvih projekata. Vlasti u Berlinu su objavile da su spremne da izdvoje dodatna sredstva za romsku decu. Ali, javio se novi problem - nema dovoljno učitelja. Kandidati za taj posao moraju da govore rumunski ili bugarski. Načelnica za obrazovanje distrikta Nojkeln Franciska Gifej kaže:

„U velikom broju romskih porodica smatra se da obrazovanje nije obavezno. Onda se deca jednostavno ne pojave u školi. To je stvarno veliki problem.“
Gifej kaže da mnogi roditelji ne žele da daju svoju adresu, jer su ilegalno u Nemačkoj. Ona naglašava da berlinske škole ne sarađuju sa kancelarijom za imigraciju.
Dosta njih beži iz škole
U obližnjoj školi „Rajhvajn“, svaki treći učenik je Rom. Zato je škola uposlila i socijalnog radnika – Roma Hamzu Butićija koji govori i bugarski i rumunski. On kaže da i danas mnogi roditelji iz romskih porodica ne žele da njihova deca pohađaju školu već da odmah zarađuju novac. „Deca obično na ulici peru stakla na automobilima, sviraju ili pomažu na gradilištima. Većina bugarskih imigranata zna i turski tako da mogu da rade za turske firme.“
Četvrtina dece stalno beži iz škole, kaže direktor „Rajhvajna“ Jens-Jirgen Zaurin: „U brak stupi gotovo petina romskih dečaka i devojčica starosti do 16 godina. To su deca iz devetog ili desetog razreda.“
Zaurin kaže da raste broj pridošlica iz istočne Evrope. Većina njih naseljava se u siromašnim četvrtima. Berlin za to nije spreman, kaže Zaurin. Pre mesec dana počeo je da traži nove nastavnike, ali se do sada niko nije prijavio.
Autori: Lisa Šteger, Vladimir Petković
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM