1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Obrazovanje

Svaki peti đak ne razume ono što pročita

Međunarodna studija o sposobnostima čitanja i razumevanja teksta među đacima četvrtog razreda osnovne škole (IGLU 2017) pokazala je da Nemačka na tom planu stagnira i da je druge zemlje stalno pretiču.

U Berlinu je predstavljena međunarodna studija o sposobnostima čitanja i razumevanja teksta kod učenika četvrtog razreda osnovnih škola. Na prvom mestu su đaci iz Rusije, slede Singapur i Hongkong, pa Republika Irska, Finska, Poljska, Severna Irska, Norveška, Tajvan i Engleska – to su prvih deset mesta. Nemačka je na 26. mestu – u sredini tabele. Pošto Nemačka učestvuje u ovim studijama od 2001. godine – a studija se sprovodi svakih pet godina – promene koje se tiču nemačkih đaka u poslednjih 15 godina se mogu ovako sažeti:

Između 2001. i 2016. se čitačke sposobnosti nemačkih đaka 4. razreda nisu menjale; đaci iz porodica u kojima ima više knjiga – bolje čitaju i razumeju tekstove. Najveću prednost imaju deca iz porodica koje imaju više od 100 knjiga – ona kao da su godinu dana više učila. No, u Nemačkoj su se povećale i razlike u sposobnostima između dece iz siromašnijih i bogatijih porodica. To znači da osnovne škole ne uspevaju da svojim radom doprinesu jednakosti šansi svih đaka.

Pročitajte još: Deca stranaca: uči jezik, pa na zanat

Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su tim povodom objavljeni u nemačkim dnevnim listovima.

Švebiše cajtung (Ravensbug): „Odgovornost za loš učinak đaka četvrtog razreda ne može da se prebacuje samo na nastavnike. To bi bilo previše jednostavno. Oni ne mogu da se krive za sve ono što ne valja u roditeljskim domovima. Umesto knjiga i igara na tabli, danas su često konzole za igranje nezaobilazni deo slobodnog vremena. Stručnjaci upozoravaju na opasnost od prevelikog konzumiranja televizije, mobilnih telefona i tablet-računara, jer zbog njega i čitanje biva zapostavljeno. Porodice bi trebalo da se organizuju tako da imaju više vremena za decu i da to vreme bolje iskoriste. I to ne za privatne časove kod kuće, već za zajedničke razgovore, glasno čitanje, i podsticanje dece da posegnu za knjigom“.

Libeker nahrihten (Libek): „Čitanje i razumevanje teksta nisu samo nešto što je lepo, a ima sporednu ulogu; to je i preduslov uspeha u drugim školskim predmetima. I najveći genije za brojeve će zapeti sa matematikom ako se ispostavi da ne ume da pročita i razume kompleksne tekstualne zadatke. Škole moraju biti osposobljene da se svom snagom posvete zadacima koji su zaista važni – za to je potrebno i dovoljno nastavnika i dovoljno dobrih sadržaja“.

Schülerin

Osnovne škole ne uspevaju da svojim radom doprinesu jednakosti šansi svih đaka

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Rezultat studije ne iznenađuje: nemački đaci teško mogu da drže korak na međunarodnom planu, jer nastavnici imaju sve više problema, a podrška politike ostaje apstraktna. Nemačka na planu obrazovanja rado govori o strukturama. Nekada se vodila debata o vrstama škola. Danas se najviše diskutuje o odnosu pokrajina i federacije. A o odlučujućim pitanjima se razgovara tek sporadično: kako organizovati dobru nastavu? I kako u nju uključiti i sve veći broj dece iz neobrazovanih ili doseljeničkih porodica“.

Pročitajte još: Za obrazovanje nije dovoljan samo novac

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Prema ovoj studiji, gotovo svaki peti đak osnovne škole ima tek rudimentarne sposobnosti čitanja i razumevanja teksta. Sa ovakvim školama, preduzeća neće moći da funkcionišu. Kandidati za policijske akademije, na primer, listom padaju na testu nemačkog jezika. Onaj ko ne može da pročita i shvati pravila bezbednosti, nema šanse na poslovima koji traže zanatsko umeće. Zato političari zaduženi za obrazovanje sada ne treba samo da kude ono što je loše i hvale ono što je dobro, već da podnesu konkretne koncepte. A u prvoj liniji se traži umeće roditelja. Oduševljenje za knjigu, znanje i jezik, ne budi se u školskoj klupi, već kod kuće – uz dobru priču za laku noć.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Sa razvijanjem ovih sposobnosti treba početi mnogo pre nego što se krene u školu. I to uz sistem koji funkcioniše na federalnom nivou i još na predškolskom uzrastu identifikuje decu koja imaju probleme sa jezikom – bilo da potiču iz nemačke ili iz doseljeničke porodice. Tu decu potom valja potpomagati i u odbaništu i u školi, a to zahteva i velike investicije – no, one će se na kraju isplatiti.“

Priredio Saša Bojić

DW.COM

Audio i video