1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svađa oko nemačkoga zlata

Najveći deo nemačkih zlatnih rezervi nalazi se u trezorima u inostranstvu. To zlato već odavno niko nije video. Zato Državni ured za reviziju od centralne banke traži detaljnu kontrolu.

n ARCHIV - Das undatierte Handout zeigt Goldbarren der Deutschen Bundesbank in Frankfurt am Main. Der Bundesrechnungshof hat von der Bundesbank eine genaue Bestandsaufnahme der riesigen Goldreserven im Ausland sowie regelmäßige Kontrollen gefordert. Die Bestände sollten in bestimmten Zeitabständen mit einer Stichprobeninventur vor Ort erfasst werden, mahnen die Rechnungsprüfer in einem Bericht an den Haushaltsausschuss des Bundestages an, der am Montag bekanntwurde. Foto: Bundesbank/dpa (zu dpa 1013 «Rechnungshof fordert von Bundesbank Inventur aller Goldreserven» am 22.10.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++ Schlagworte Bundesbank, Gold, Bundestag, Bundesrechnungshof, Goldbarren

Goldbarren der Deutschen Bundesbank

Zlato pruža sigurnost u vremenima krize. Sada, kada je dužnička kriza poljuljala zajedničku evropsku valutu, nemački političari i Državni ured za reviziju odjednom su se setili zlata. Da li je nemačka centralna banka – Bundesbanka, poslednjih godina uopšte kontrolisala to da li sve poluge još uvek leže u trezorima američkih, britanskih i francuskih centralnih banaka? Tamo se, naime, nalazi najveći deo nemačkog zlata. U trezorima nemačke centralne banke u Frankfurtu nalazi se samo oko 30 odsto zlatnih rezervi.

Državni ured za reviziju, nezavisna ustanova koja kontroliše državne finansije, istražila je, po nalogu saveznog parlamenta, ima li Bundesbanka uopšte tačan uvid u zlatne rezerve. Već mesecima se od centralne banke zahteva da obavi detaljnu kontrolu, umesto što samo povremeno baci pogled na rezerve ili se oslanja na pismene potvrde stranih centralnih banaka.

Zašto je zlato van zemlje?

Eine Mitarbeiterin der Deutschen Bundesbank zählt in einem Tresorraum die nummerierten Goldbarren, die in Regalen aufbewahrt werden. Undatierte Aufnahme.

Zlatne rezerve Bundesbanke

Sjedinjene Američke Države imaju 8.133 tone zlata, a Nemačka bi sa 3.396 trebalo da bude odmah na drugom mestu. Nemačko zlato bi bilo vredno više od 130 milijardi evra. Trenutna rekordna cena zlata bi tu vrednost mogla još više da poveća. Zlatne poluge su važan deo rezervi centralnih banaka evrozone. Članice evrozone raspolažu sa više od 10.787 tona zlata, a Evropska centralna banka (ECB) sa više od 502 tone. Austrija ima 280 tona, zadužena Grčka 111, Portugal 382, a Španija 281 tonu.

Zašto se nemačke zlatne poluge nalaze u inostranstvu? To navodno ima veze sa Hladnim ratom jer je tada postojao strah od sukoba između Istoka i Zapada na nemačkoj teritoriji, pa je bilo sigurnije čuvati zlato u inostranstvu. To na prvi pogled zvuči logično, ali istoričari smatraju da za to postoje drugi razlozi. „Danas to više nije tako poznato, ali Nemci su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka na teret zapadnih sila ostvarivali veliku dobit. I dok je njima bila potrebna vojna zaštita, Amerikanci, Britanci i Francuzi su bili hronično u stisci s novcem“, objašnjava istoričar Verner Abelshauzer. Te zemlje su od Nemačke dobijale povoljne kredite, a deponovanje nemačkog zlata u njihovim trezorima trebalo je da stvori veće međusobno poverenje.

Nema sumnje u strane trezore

Werner Abelshauser, Wirtschaftshistoriker an der Universität Bielefeld (Aufnahme von 2007). Der Professor sieht in der derzeitigen wirtschaftlichen Misere Parallelen zu der Krise, die nach dem Schwarzen Freitag im Oktober 1929 die Welt erfasste. Foto: Petra-Monika Jander (zu dpa-Gespräch Experte: Parallelen zur Weltwirtschaftskrise nach 1929 vom 24.04.2009) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Verner Abelshauzer

Bundesbanka je u međuvremenu reagovala na zahteve Državnog ureda za reviziju i saopštila da „ne postoje sumnje u integritet, ugled i bezbednost“ stranih trezora. Centralna banka takođe tvrdi da je iz postojećih dokumenata i kontrolnih postupaka već decenijama vidljivo da su zlatne rezerve nedirnute. Državni ured za reviziju ne sumnja u poštenje stranih partnera, ali traži strožiju kontrolu. Sada je Bundesbanka obećala da će tokom naredne tri godine iz Njujorka u Nemačku prebaciti 150 tona zlata. Ono će biti istopljeno kako bi se preispitali njegov kvalitet i količina.

Kako će se obaviti taj transport? Najverovatnije ne onako kako su to učinili Francuzi 1966. godine. Oni su, navodno, bar se tako spekuliše, poluge iz Njujorka dopremili podmornicama. Tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol insistirao je na vraćanju zlata iz trezora američke centralne banke u Francusku. De Gol ni po koju cenu nije hteo da zavisi od Sjedinjenih Američkih Država.

Autorke: Monika Lomiler / Andrea Jung-Grim

Odg. urednica: Ivana Ivanović