1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svađa oko kalifata

Teroristička grupa ISIS proglasila je kalifat u Iraku. Ali mnogima od njihovih dosadašnjih saveznika nije do toga, već do drugih ciljeva. Dalja saradnja sa grupom ISIS bi im naškodila. Savezu dakle preti raspad.

Prve žrtve pribijene su na krst. Nakon proglašenja kalifata može da započne vladavina terorističke grupe „Islamska država u Iraku i Siriji“ (ISIS). Žene moraju potpuno da se pokriju, vlasnici restorana ne smeju da toče alkohol niti da dozvoljavaju gostima da puše cigarete, ne sme da se pušta muzika niti televizijski prenosi sa Svetskog prvenstva u fudbalu. Ako to ipak učine, prete im stroge telesne kazne.

Na život po strogim šerijatskim pravilima sada moraju da se priviknu mnogi jer kalifat će se, prema rečima predstavnika ISIS Abu Mohameda al-Adnanija, širiti od regiona Alepo na severu Sirije, do Dijala na istoku Iraka. I sam naziv pokreta trebalo bi da potkrepi te namere jer cilja na ništa manje od ujedinjenja čitavog islamskog sveta: Organizacija se od sada zove samo još „islamska država“. A vođa nove tvorevine ISIS-a biće Abu Bakr al-Bagadi. Sadašnji kalifat „san je svakog muslimana“ i „želja svakog džihadiste“, objašnjava al-Adnani.

Ukidanje granica

Irak Shiitische Freiwillige 26.06.2014

Irački šiitski dobrovoljci u borbi protiv jedinica ISIS-a

Zaista kalifat kao vizija snažno privlači muslimane u regionu, kaže politikolog Štefan Rosini sa hamburškog GIGA instituta. Religiozni karakter, kojeg sebi pripisuju pripadnici grupe ISIS, nekim ljudima pokret čini zanimljivim. „Stavljeno pod zajednički imenilac, to znači obećanje radikalnih islamista da je islam rešenje za sve.“

A problema u regionu ima dovoljno. Tako su aktivnosti ISIS-a mnogi više od apstraktnog verskog obećanja. Pre svega to je podrška iračkim sunitima u njihovim nastojanjima da sebi obezbede odgovarajuće mjesto u iračkoj državi i društvu. Nakon pada Sadama Huseina, a posebno nakon povlačenja šiita Nurija Al-Malikija, mnogi suniti politički i društveno osećali su se ograničeno. Taj osećaj doveo je do protesta na severozapadu zemlje, koje je grupa ISIS, iskoristila u svoju korist. Nakon što je sunitska teroristička grupa zaživela u Mosulu i drugim gradovima, najavila je velike planove. Tako će sada učiniti ništavnim Sajks-Pikotov sporazum. Taj ugovor koji su 1916. godine sklopile Velika Britanija i Francuska doveo je do proizvoljnog povlačenja granica koje su raskomadale područje Arapa i muslimana u više gradova. „Obećanje da će se granice menjati dali su u 20. veku prvo panarapski nacionalisti, a potom i umereni islamisti“, kaže Štefan Rosini. „Ni jedna ni druga grupa to nije ostvarila. Radikalni islamisti to sada žele da promene.“

Nuri al-Maliki Ministerpräsident Irak

Nuri al-Maliki

Minimalni politički konsenzus

I baš taj zahtev mogao bi da dovede u pitanje novi uspeh grupe ISIS. Jer koaliciju sastavljenu od plemenskih boraca, pristalica svrgnutog predsednika Sadama Husseina, sunitskih islamista i radiklalnih džihadista držao je zajednički cilj: okončanje vladavine Nurija al- Malikija. Daleko od toga da sve grupe koje su se povezale sa ISIS-om mogu da profitiraju od kalifata koji prelazi granice. „Grupi ISIS jedva polazi za rukom da uvede ili održi kalifat na većoj teritoriji, jer se njihovo viđenje islama znatno razlikuje u odnosu na ono drugih sunita u upravo osvojenim područjima“, smatra Rosini.

Ali postavlja se pitanje kako takav kalifat uopšte može da opstane. Ni njegova vlada ni jednostrano proglašene granice nisu zakoniti i zbog toga gotovo da uopšte neće biti međunarodno priznat. Privredno i politički predstoji vrlo teška budućnost. Međunarodna izolacija značila bi potpunu upućenost na same sebe.

Kalifat nije zajednički cilj

I upravo zbog toga nisu svi saveznici grupe ISIS saglasni s tim korakom. Čak i neke druge džihadističke grupe nisu za ukidanje aktuelnih iračkih granica. Tako je grupa Ansar al-Sun za uspostavljanje kalifata, ali tako da se on ograniči na sadašnje granice Iraka. Ostale grupe kao što su na primer Muslimanska braća zalažu se za provinciju koja će biti vojno, pravno i ekonomski nezavisna od Bagdada, ali pritom ne žele sasvim ni da pokidaju veze sa centralnom vlašću. Ostale grupe poput „izraelske vojske“ zalažu se za očuvanje religioznog i kulturnog identiteta sunita unutar iračkih granica. Nekadašnji članovi stranke Baat povezali su se sa grupom ISIS, samo da bi možda ponovno doveli stranku na vlast. Ti nacionalistički nastrojeni Iračani o kalifatu ne misle „bog zna šta“.

Opozicija protiv vlade Al-Malikija zapravo najmanje povezuje dosadašnji savez. Uspesi koji su postignuti proteklih nedelja i meseci, za mali broj članova ne bi smeli da budu preterani. Teroristička grupa ISIS u budućnosti će morati da traži nove partnere i saveznike. Ali to da li će ih i pronaći, sve je samo ne sigurno. A ni tada Irak neće biti na nekom dobitku.