1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Susret u Mokricama - reda radi?

Danas (24.2) se u Sloveniji sastaju premijeri Hrvatske i Slovenije, Ivo Sanader i Borut Pahor, prvi put od slovenačke blokade Hrvatske na putu u EU i NATO. Da li će susret biti nešto više od pukog započinjanja dijaloga?

default

Slovenija insistira na posredovanju, a Hrvatska na postizanju pravnog okvira za rešavanje pitanja granica

Uoči susreta premijera Sanadera i Pahora u Mokricama, pozicije su potpuno jasne. Slovenija insistira na medijaciji, odnosno Ahtisarijevom posredovanju kako bi se granica dogovorila političkom voljom, na temelju „pravednosti a ne prava“. Hrvatska smatra kako sporno međudržavno razgraničenje treba uskladiti s međunarodnim pravnim aktima i deklaracijama pred međunarodnim sudskim institucijama.

Hrvatska neće praviti probleme susedima

Sanader je nakon susreta s predstavnicima Evropskog parlamenta izjavio kako ne očekuje razrešenje krize, a na sastanak odlazi sa dve teze: „Prvo, pregovori moraju da se odvoje od otvorenog bilateralnog pitanja, a izneću i da smo 2004. mi, i to ne smatram našom slabošću, dali punu podršku Sloveniji.“ Ponovio je kako Hrvatska susedima, Bosni i Hercegovini, te Srbiji neće praviti probleme na putu u NATO i Evropsku uniju.

Ni slovenačka politika i javnost ne očekuju neki veliki napredak od susreta u Mokricama - tek otvaranje dijaloga između dveju država.

Podrška EP

Sanader na sastanak s Pahorom dolazi s nedvosmislenom podrškom Evropskog parlamenta - nerešeno granično pitanje ne može da se uvlači u pregovore o proširenju Unije. Zastupnici, koji inače pripadaju različitim stranačkim grupacijama, u razgovoru s predsednikom Stjepanom Mesićem, istakli su kako u toj instituciji vlada snažna podrška članstvu Hrvatske u EU jer smatraju da će njen ulazak u evropsku porodicu dati novu vrednost i samoj Uniji.

Podrška župana

Podršku Sanaderu dali su i župani šest županija, koje se graniče sa Slovenijom - varaždinske, međimurske, krapinsko-zagorske, zagrebačke, karlovačke i istarske županije. Odbili su mogućnost da se dobrosusedski odnosi kupuju teritorijom, a varaždinski župan Zvonimir Sabati poslao je poruku slovenačkoj javnosti kako je Hrvatska i dalje voljna da održava i razvija dobre međususedske odnose, „ali jednako tako želimo i da se sva eventualna, otvorena pa i granična pitanja, u ovom trenutku, rešavaju pred međunarodnim sudom.“ Istarski župan Ivan Jakovčić naglasio je: „Mi znamo tačno gde je granična crta. Mi koji živimo uz granicu, mi to znamo. Očito, ta mitomanija, koja je stvorena negde, Bog zna gde u slovenačkom političkom telu, danas je dovela Sloveniju u tu situaciju da je, na neki način, protiv NATO članica, protiv Evropske unije.“

Slovenija zadala sebi autogol

Ovdašnji analitičari smatraju kako je slovenački parlament sebi zadao autogol kada je reč o posredovanju, zaključujući da su sve sporne granične tačke pod slovenačkom ingerencijom. Za Hrvatsku je, podsetimo, posredovanje prihvatljivo, ali samo kao sredstvo za postizanje dogovora oko pravnog okvira za rešavanje graničnih sporova.

  • Datum 24.02.2009
  • Autor Gordana Simonović, Zagreb
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H06c
  • Datum 24.02.2009
  • Autor Gordana Simonović, Zagreb
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H06c