1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Susret ministara finansija država EU u Berlinu

Do 2010.godine sve evropske države koje pripadaju tzv. evro-zoni žele da se oslobode svih dugova. Medjutim kako to ostvariti?

Per Štajnbruk

Per Štajnbruk

Može li se efikasnije raspolagati naplaćenim porezom? Mogu li se sredstva u državnom budžetu efikasnije upotrebiti? To se samo neke od tema dvodnevnog susreta ministara finansija i privrede EU koji je upriličen u Berlinu.

Ministri su naime ponajviše diskutovali o tome da li zaštitni fondovi predstavljaju rizik za globalni finansijski sistem uoči nove runde razgovora - o tom pitanju na sastanku zemalja G8 koji je predvidjen za jun mesec.

Nemačka kao domaćin ovog susreta i kao predsedavajuća EU, pokušava da pridobije podršku u većem nadzoru pri upotrebi zaštićenih fondova, ali jedinstvo u EU po tom pitanju ne postoji. Pa ipak nemački ministar finansija Per Štajnbruk o ovom susretu kaže:

"Mišljenja sam da je debata koju smo ovde imali bila prilično korisna... Složili smo se da nam je po ovom pitanju potrebna veća transparentnost. Veoma je važno da je raspolaganje zaštitnim fondovima tako, da ono ide u našu korist. Krucijalno pitanje je kako poboljšati način kontrole i čiji to zadatak treba da bude..."

Zaštitni fondovi su inače uglavnom ogroman nekontrolisani kapital, čiji menadžeri obično pribegavaju pozajmicama kako bi se realizovale kompleksne investicije visokog rizika. Ovakav način poslovanja doživeo je velikih rast poslednjih godina, ali se vlade pojedinih evropskih zemalja brinu zbog eventualnog ugrožavanja državnog finansijskog sistema ukoliko takvi poslovni potezi krenu nizbrdo.

Ministri finansija EU raspravljali su inače u Berlinu i o borbi protiv malverzacija u pogledu naplate poreza za dodatu vrednost, kao i o uvodjenju striktnijih pravila u zakonskoj regulativi o zaštitnim fondovima.

Neke procene pokazuju da malverzacije u naplati poreza na dodatu vrednost budžet zemalja EU košta oko 200 milijardi evra. Iako vlade država članica EU, PDV naplaćuju svim kupcima zu mogućnost refundiranja naplaćene takse trgovcima koji nabavljaju robu od drugih kupaca, neki kupci zloupotrebljavaju teškoće u praćenju transakcija sa drugim državama. Te neretko potražuju refundiranje poreza ili PDV koji nisu zapravo platitili.

Kako bi se taj problem mogao rešiti ostaje i dalje neizvesno jer po ovom pitanje ne postoji jedinstvo unutar EU. Evropska komisija, čiji je zadatak da osmisli nova pravila, istakla je da joj je potrebna "jasnija orijentacija" zemalja članiča o tome kako žele da ovaj problem bude rešen.