Supersila se sprema za budućnost

Nakon zasedanja Centralnog komiteta KP Kine (9.-12. novembar), stižu vesti o talasu reformi, možda najtemeljnijim u poslednje tri decenije. Visoki zvaničnici Komunističke partije ovaj paket mera nazivaju „istorijskim“. Možda je najznačajniji potez najavljeno ukidanje takozvanih logora za prevaspitavanje. Naime, po dosadašnjem sistemu, policija je imala pravo da prestupnike pošalje na „rehabilitaciju“ u trajanju do četiri godine, što je često moglo da znači rad 10 sati dnevno, sedam dana u nedelji.

Noje osnabriker cajtung tvrdi da je Centralni komitet krenuo u pravom smeru:

„Lakše malo, Kino! Politika jednog deteta se ublažava, logori za prevaspitavanje se ukidaju, poboljšavaju se uslovi za strane radnike, daje se dozvola za privatne banke male i srednje veličine, manje zločina se kažnjava smrtnom kaznom – čini se da ideje Komunističke partije u ogromnoj, dalekoj zemlji pokušavaju da zasene jedna drugu. Šta je od toga najozbiljnije, koji plan će najviše promeniti društvo i šta će doneti?

Kina, kao privredna i politička sila, napreduje na međunarodnom planu i čini se da malo toga može da je zaustavi. Na prvi pogled iznenađuje revnost moćnika u Kini da reformišu zemlju. Ali oni time pokazuju poltičku dalekovidost, pokušavaju blagovremeno da prevaziđu prepreke koje će im postaviti uspon njihove zemlje. To je prosta logika. Međutim, zaista iznenađuje činjenica da se u Kini tako jasno govori o unapređenju ljudskih prava.

To bi zaista bila velika promena: ako više ne bi bilo kažnjavanja bez suđenja, ni mučenja da bi se iznudilo priznanje, i ako bi se sprečavalo da sudovi donose pogrešne odluke. Do sada su sve to samo najave, ali činjenica da Kina otvoreno govori o tim nepravilnostima, predstavlja važan prvi korak“, zaključuje Noje osnabriker cajtung.

Badiše nojste nahrihten komentariše najavljene promene u porodičnoj politici:

„Odricanjem od politike jednog deteta, Peking izlazi u susret dugogodišnjoj želji naroda. Ovo pravilo je uvedeno 1979. godine, da bi se sprečila eksplozija stanovništva. U Kini 2013. godine, glavni problem za komunistički kadar nije više kako da prehrani ljude. Uz to, poslednjih godina je stalno rastao broj slučajeva koji su bili izuzeti iz toga zakona, tako da se na kraju, ograničenje "jednog deteta" odnosilo samo na trećinu stanovništva. Ko je bio pametan i tu je mogao da nađe rupu u zakonu i da izvrda pred vođstvom partije u Pekingu. Tako gledano, politička kasta se samo ponaša dosledno. Važno ulogu igra i to što Kini ponestaje žena. Prisiljavanje na malu porodicu stvorilo je toliki višak muškaraca, da potraga za životnom partnerkom ponekad liči na lutriju.“

Štutgarter Cajtung:

„Kada su članovi Centralnog komiteta Komunističke partije pre par dana okončali svoje zasedanje, posmatrači iz inostranstva bili su prilično jednoglasni u oceni da neće biti velikih pomeranja. U taj stav sada mnogi sumnjaju. Naime, juče se pojavio pismeni sažetak zaključaka partije. Dokument je opširan, detaljan i pun iznenađenja. Potrajaće neko vreme dok analitičari sve to pročitaju, i još duže, dok potpuno razumeju ono što su pročitali.“Promene u Kini je možda teško zapaziti, tvrdi ovaj list, ali one se spremaju odavno: „U Kini se diskusija ne vodi na pozornici, već iza kulisa. Taj proces dugo traje, ali se tako izbegavaju neprijantosti za one koji predlažu nova rešenja. U Kini će uskoro doći do čitavog niza promena. Sasvim je drugo pitanje da će se sve te promene dopasti Zapadu.“

Istovremeno, list Manhajmer morgen ne veruje da je Komunistička partija Kine spremna na suštinske promene:

„Reforma je omiljena reč Komunističke partije. Partija je uvidela koliko su porasle protivrečnosti u njenom ogromnom carstvu i koliko je narod postao buntovan. Zbog toga pomalo popuštaju uzde, ali se nikada neće odreći svoje ideološke linije. Uz svako popuštanje, uloga partije postaće još jača. KP kaže 'reforma' a misli na 'moć'. Na svoju sopstvenu moć.“

Pripremio: Darko Janjević

Odgovorna urednica: Dijana Roščić