1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Super guska

Indijska, tibetanska ili prugasta guska je pravi rekorder - u stanju je da preleti Himalaje za samo osam sati!

Indijska guska (Anser indicus) nije neka naročito retka ptica u srednjoj Aziji, mada ih ima sve manje. Jer, i ljudi i divlje životinje vole da je smažu, ako ne baš samu gusku, a onda barem njena jaja. A i njeno prirodno stanište postaje sve manje.

Naučnici su odavno primetili da ta guska redovno leti iz Indije u Kinu. Kako joj to uspeva - to nikome nije bilo jasno, jer između te dve zemlje leži planinski masiv Himalaja. To znači da ta guska mora da leti na visini od najmanje 7.000 metara.

Himalaya-Gebirge

Himalaje

Ljudi na tolikom visinama moraju da koriste maske sa kisonikom, jer je vazduh otprilike dvostruko ređi nego na površini mora, što znači i da ima upola manje kiseonika. Guskama to očigledno ne smeta.

To je zaintrigiralo Lusi Hevkis i njen istraživački tim na univerzitetu u Eksteru. S obizorm da bi bilo komplikovano indijske guske pratiti za vreme leta, stavili su ih da hodaju po pokretnoj traci - ali u providnoj plastičnoj kutiji u kojoj su simulirani uslovi kao na Himalajima. Guske su i dalje žustro gacale po traci punih petnaest minuta, bez ikakvih teškoća.

Čovek bi se pod takvim uslovima "srušio k'o kruška", objašnjava nam Stefan Nestler. Kao profesionalni planinar i sam se popeo na jedan od nižih vrhova Mont Everesta, na oko 7200 metara i odlično poznaje probleme s kojima se čovek suočava na tim visinama. Zato i služe silni kampovi u kojima se planinari postepeno privikavaju na ređi vazduh: "Između pojedinih konačišta ne sme biti više od 300 metara visinske razlike" objašnjava planinar.

Ali čak i posle nekoliko dana i sedmicaa privikavanja, "tamo gore" je svaki pokret još uvek pravi poduhvat. Nedostatak kiseonika ne utiče samo na mišiće, nego i na mozak, tako da treba dobro paziti da se ne napravi greška. I ovaj sportista odlične kondicije priznaje: "Na visini od 7000 metara sam već posle pet koraka bio bez daha."

Tajna je u krvnim sudovima i sastavu krvi

Streifengänse

Anser indicus

Pa kako guske mogu da izdrže to što ne može ni dobro istreniran sportista? Naučnici su utvrdili da samo ta vrsta gusaka ima čitavu zbirku "trikova" kojima može da savlada veliku visinu.

Prvo: sastav krvi.

Krv indijske guske ima više hemoglobina, sastojka čiji je zadatak da "transporuje" kiseonik iz pluća u mišiće gde učestvuje u pretvaranju ugljienohidrata i masti - u energiju. Naučnicima se takođe čini i da hemoglobin te guske nekako bolje vezuje kiseonik nego "običan", ali niti tu nije kraj.

Drugo: krvni sudovi.

Sistem krvnih sudova indijske guske je gušći nego kod drugih gusaka, tako da su i mišići bolje prokrvljeni, čak i kad je u njenoj okolini manje kiseonika. Ta gusta mreža krvnih sudova seže sve do nivoa kapilara koji su bliže mitohondrijima, "oprugama" mišićnog tkiva koje pokreću udove. A ta blizina znači i da se kod gusaka razmena odvija brže i efikasnije. A ne treba zaboraviti i koje temperature vladaju u tim visinama. Znači guska ima i bolje grejanje.

Naučnicii su u svakom slučaju impresionirani mogućnostima indijske guske, mada čovek može samo da joj zavidi. Jer nikakvom hemijom se ne može postići ono što su kroz evoluciju stekle indijske guske, kako bi bile u stanju da prelete najviši planinski masiv naše planete.

Autor: Lea Peter / A.Š.

Odgovorna urednica: Dijana Roščić