1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Suočavanje sa prošlošću, ali i realnošću

Na današnji dan, 15. oktobra 1991, Skupština BiH donela je Akt o reafirmaciji suverenosti Republike BiH. Danas, 20 godina kasnije, događaji iz nedavne istorije te zemlje i dalje se različito tumače.

Jugoslavija se raspala u nizu krvavih ratova

Jugoslavija se raspala u nizu krvavih ratova

U godinama raspada bivše Jugoslavije u Bosni i Hercegovini se tragalo za rešenjem koje bi omogućilo opstanak SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) uz ojačani suverenitet njenih republika. Miro Lazović je u Skupštini BiH 1991. godine predložio transformaciju bivše zajedničke države u savez suverenih republika sa jakim ingerencijama zajedničke države u oblasti odbrane, monetarne politike i spoljnih  poslova. Srpska demokratska stranka (SDS) je odbila taj predlog što je, prema Lazoviću, bio nagoveštaj realizacije plana o tzv. Velikoj Srbiji:

„Skupština Republike BiH nije želela da bude instrument velikosrpske politike. Slovenija i Hrvatska već su nagovestile izlazak iz SFRJ, pa je i BiH tragala za rešenjima kojima bi, pre svega, srpsko-hrvatski odnos u BiH bio regulisan. U tom kontekstu je Skupština BiH donela odluku da se naši predstavnici povuku iz rada u saveznim institucijama“, kaže Lazović.

Kljujić: JNA nije samo promenila naziv, postala je i agresor

Vojska i tenkovi JNA povučeni su iz Slovenije

Vojska i tenkovi JNA povučeni su iz Slovenije

„Agresija na Sloveniju je bila završena, dok je agresija na Hrvatsku bila u punom jeku“, kaže prvi predsednik HDZ-a BiH Stjepan Kljujić. Podsećajući na dislociranje jedinica bivše JNA iz Slovenije i delova Hrvatske u BiH, Kljujić ističe da je plan za napad na BiH tada već bio programiran:

„BiH je tada pretvorena u najveću kasarnu na svetu, a Jugoslavija nije postojala. JNA (Jugoslovenska naroda armija) nije samo promenila naziv, nego je postala i agresor. Odlučili smo da se povučemo iz saveznih organa dok se ne reši pitanje Jugoslavije“, rekao je Kljujić.

Ali, rešenja nije bilo, a Predsedništvo SFRJ zaključilo je da odluke donosi bez predstavnika Slovenije, Hrvatske i BiH. U jesen 1991. jedinice Užičkog i Novosadskog korpusa JNA prelaze u BiH. Tim činom, prema nekim analitičarima, počinje realizacija plana „RAM“ (plan je navodno podrazumevao stvaranje srpske države u BiH i njeno povezivanje sa tzv. srpskim oblastima u Hrvatskoj).

Napad na selo Ravno

Stjepan Kljujić: Nakon Vukovara sve je bilo jasno

Stjepan Kljujić: Nakon Vukovara sve je bilo jasno

U Bosni i Hercegovini je bilo kolebanja u pogledu stvarnih namera tadašnje politike Srbije. Stjepan Kljujić tvrdi da su neodlučnost ispoljavali pojedini političari Stranke demokratske akcije (SDA). „Kada je završeno razaranje Vukovara i poslednjoj političkoj budali bilo je jasno šta je JNA i šta je Slobodan Milošević“, kaže Kljujić.

Skupština BiH 11. oktobra 1991. donosi Memorandum o suverenosti. Krajem oktobra klubovi poslanika SDS i Srpskog pokreta obnove (SPO) u Skupštini Republike BiH donose odluku o sazivanju tzv. Skupštine srpskog naroda u BiH.

JNA i rezervisti u novembru napadaju selo Ravno u Hercegovini. U Federaciji BiH smatra se da je napad na Ravno bio „prvi čin otvorene srbijansko-crnogorske agresije na BiH“.

Različita tumačenje istorije BiH

Događaji iz nedavne istorije u Bosni i Hercegovini različito se tumače. Glavni akteri tadašnje krize iz SDS-a danas su haški zatvorenici, optuženi ili osuđeni za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH. Bivši funkcioner te stranke Dragan Čavić kaže da se tragični raspad Jugoslavije, pre svega, prelomio na BiH, „gde je moralo da dođe do sporazuma tri konstitutivna naroda kako bi se tragedija izbegla“.

„Umesto sporazuma, u BiH je nastupila potpuna političko-nacionalna diferencijacija“, kaže Čavić. Srbi su napustili institucije Republike BiH, dok su Hrvati i Bošnjaci krenuli ka proglašenju nezavisnosti BiH.

Očajnički pokušaj: Oko 100.000 ljudi okupilo se u Sarajevu 12. novembra 1991. tražeći prestanak „zveckanja oružjem“

Očajnički pokušaj: Oko 100.000 ljudi okupilo se u Sarajevu 12. novembra 1991. tražeći prestanak „zveckanja oružjem“

„Besmisleno je priznanje jedne države koju skoro pola njenih građana nije prihvatalo kao takvu. Tek je Vašingtonski sporazum našao neko kompromisno, a Dejtonski definitivno rešenje. Iako su ti sporazumi doneseni pod snažnim pritiskom međunarodnog faktora, njihov značaj je neosporan zato što su zaustavili rat i krvoproliće“, kaže Čavić.

„Ovoj zemlji sada više nego ikad treba objektivno suočavanje s prošlošću svakog od konstitutivnih naroda i njihovih političkih predstavnika, ali i suočavanje sa realnošću, kako bi se izgradila zemlja u kojoj bi prioritet bili socijalni i ekonomski problemi, kako bi se gradila budućnost za mlade“, zaključuje Čavić.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM