Sunce uzrok katastrofa u Rusiji i Pakistanu?

Minhenski list Zidojče cajtung povodom poplava u Pakistanu i požara i vrućine u Rusiji piše:

„Sasvim je moguće da je u pitanju izuzetno leto u kome je polje visokog pritiska blokirano iznad Rusije, dok u drugom delu sveta nevreme dolazi za nevremenom. Međutim, te katastrofe oličavaju prognoze naučnika o posledicama promene klime. Sa tog stanovišta, današnje vesti kao da su iz 2040. godine. Ukoliko su naučnici u pravu onda je generacija koja će na svojoj koži osetiti posledice promene klime odavno rođena“, piše „Zidojče cajtung“.

Pretpostavke, a ne naučne tvrdnje

U opširnom članku list Velt zastupa nešto drugačiji stav i, pored ostalog, piše:

„U vezi sa tvrdnjom da je 2010. godina već za ovih prvih osam meseci najtoplija godina otkako se beleže meteorološki podaci, često se ukazuje da su sadašnje prirodne katastrofe posledica promene klime. Tako je nedavno u jednoj televizijskoj emisiji povodom požara u Rusiji i poplava u Pakistanu rečeno da se tu vide ’klimatske promene na delu’.

Međutim, na osnovu statističkih podataka iz prethodnih decenija takve veze se ne vide. Ako se pažljivije oslušne, primećuje se da se od naučnika, čije se reči na kraju citiraju kao dokaz za takve tvrdnje, najviše može izvući da bi buduće prirodne katastrofe mogle biti češće i većih razmera. Ali, to je samo pretpostavka, a ne naučna tvrdnja.

Što se prošlosti tiče može se jedino ustanoviti da su eksponencijalno porasli broj ljudi koje pogađaju prirodne katastrofe (zbog rasta svetskog stanovništva) i visina štete. Zato budućnost naročito tamnim bojama slikaju predstavnici zavoda za reosiguranje koji su veoma aktivni u debati o promeni klime. Naime, oni se nadaju da će zbog većeg straha moći da naplate i veće premije, što u međuvremenu i priznaju. Međutim, i oni se čuvaju tvrdnje da postoji jasna statistička veza između klimatskih promena i učestalosti i razmera prirodnih katastrofa. Svakako, nije isključena mogućnost da se to u budućnosti dogodi. Ali, razvoj bi mogao ići i u drugom smeru.

Usporavanje aktivnosti Sunca

Ne tako davno, nakon nekoliko sezona naročito jakih uragana, mediji su to proglasili za konačan dokaz međuzavisnosti prirodnih katastrofa i promene klime. Međutim, od uragana Katrina 2005. – situacija se smirila. U stvari, uragani od pamtiveka nastaju u ciklusima čija snaga varira. Činjenica je da se u poslednjih vek i po snaga uragana koji stižu na američko tlo u proseku nije promenila.

Ne bi bilo korektno objašnjavati izostanak uragana neuobičajeno jakom monsunskom godinom. A ni vatre u Rusiji ove godine nisu bile ništa većih razmera nego proteklih godina. Jedina, mada fatalna razlika je u tome što su ove godine zahvatile šume u blizini Moskve, te su tako ugrozile više ljudi i privukle veću pažnju međunarodnih medija.

Nešto je ipak zajedničko poplavama u Pakistanu i požarima u Rusiji: i poplave i požari posledica su neuobičajeno stabilne vremenske slike koja je u Rusiji izazvala vrućinu, sušu i požare, a u Pakistanu obilne kiše i poplave. Na osnovu istorije Sunčevih aktivnosti i klime naučnici su sada u uglednom časopisu ’Nju sajentist’ izložili tezu da je i jedno, i drugo izazvano usporavanjem Sunčeve aktivnosti. Naime, smanjena aktivnost Sunca usporila je i snažan mlaz vazduha koji kruži oko Zemlje iz pravca zapada ka istoku. Kako ti vetrovi utiču na vreme i dovode do dobrodošlih promena, zaustavljanje strujanja dovelo je do suprotnog: do nepromenjivih vremenskih prilika koje su u Rusiji i Pakistanu imale katastrofalne posledice. Vrlo brzo je zaključeno da je tamo na delu ’promena klime’, ali to ne znači i da je taj zaključak tačan“, piše „Velt“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković