Sumorne prognoze Rimskog kluba | Politika | DW | 10.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sumorne prognoze Rimskog kluba

Kako će izgledati svet i čovečanstvo za 30-40 godina? Prognoze date u izveštaju Rimskog kluba, u vidu knjige pod nazivom „2052“, deluju prilično sumorno...

Rimski klub, nekomercijalna organizacija ili trust mozgova koji proučava razvoj našeg sveta, prvi put je izazvao veliku pažnju svetske javnosti 1972, kada je objavio studiju „Granice rasta“. Tokom svog postojanja praćen i negativnom famom o udruženju koje potpomaže razvijanje mehanizama kontrole stanovništva na globalnom nivou, često svrstavan uz Trilateralnu komisiju i Bilderberški klub, Rimski klub je više puta iznosio svoje prognoze i viđenja razvoja čovečanstva. U najnovijem izveštaju objavljenom u vidu knjige pod naslovom „2052“, Klub iznosi nove teze i budućem razvoju našeg sveta. Više od mog kolege.

Stagnacija rasta stanovništva

Jergen Randers predstavlja izveštaj u Roterdamu

Jergen Randers predstavlja izveštaj u Roterdamu

Najnovije delo Rimskog kluba predstavljeno je na konferenciji Svetskog fonda za zaštitu prirode u Roterdamu, gde je govorio pisac knjiger Jergen Randers - norveški futurolog i profesor strategije klimatskih promena, koautor još one prve studije iz 1972 (na fotografiji gore). On tvrdi da će globalni rast svetskog stanovništva početi da stagnira ranije nego što se očekivalo. Razlog tome je, kaže, dramatično smanjenje broja novorođenih u gradskom stanovništvu. Broj stanovnika naše planete će prema Randersovim predviđanjima 2040. dostići najviši nivo sa 8,1 milijardom ljudi, a zatim će početi da opada.

Osim toga, tvrdi Randers, „svetski bruto društveni proizvoda će takođe rasti sporije nego što se očekivalo, jer će se smanjivati i rast proizvodnje. Oko 2050 godine, svetski BDP će biti 2,2 puta veći nego danas.“

Problemi sa klimom i resursima bez katastrofalnih dimenzija

Jedan od razloga za takav razvoj je u tome što su mnoge nacionalne privrede dostigle svoj vrhunac. Osim toga, na svetu će se pojačati borbe za socijalnu raspodelu, a vremenski uslovi će biti sve ekstremniji. Još jedan od razloga leži u tome, kaže Randers, „što u najvećem broju siromašnih zemalja neće biti ekonomskog uzleta. Nekima od njih će to uspeti, ali većini neće.“

Rimski klub 1974. u Berlinu

Rimski klub 1974. u Berlinu

Svetska potrošnja dobara i uslužnih delatnosti će 2045. godine takođe dostići svoj vrhunac. Kao rezultat rastućih socijalnih investicija u narednim decenijama, problemi sa resursima i klimom do 2052. godine neće poprimiti katastrofalne dimenzije. Ali, sredinom veka će doći do nepotrebnih patnji zbog nesmanjene štete nanete klimi. Jer, čovečanstvo neće angažovano i dosledno da reaguje na problem globalnog zagrevanja – a taj problem je kao naučna i politička doktrina jedan od centralnih na koje ukazuje Rimski klub. Koji tvrdi da ljudi neće voditi računa ni o bogatstvu životinjskih vrsta na Zemlji, što će dovesti do daljeg smanjivanja broja tih vrsta.

Gubitnici i dobitnici

Najveći gubitnici će u čitavom tom razvoju biti pre svega SAD, odnosno, aktuelna globalna elita. Najviše će napredovati Brazil, Rusija, Indija, Južnoafrička republika i još deset velikih zemalja ubrzanog industrijskog razvoja. Ostatak sveta će ostati siromašan. A siromašne će najteže pogoditi sve veći haos i štete nanete klimi, predviđa u ime elitnog trusta mozgova norveški profesor Jergen Randers.

Autor: Saša Bojić (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković