Sukob oko prava na preletanje

Ono što je počelo kao granični sukob, preraslo je u spor oko prava preletanja: Od subote (13.10) turskim avionima je zabranjeno da preleću sirijski vazdušni prostor. Zabrana se odnosi i na sletanje. Turska vlada je reagovala zatvaranjem vazdušnog prostora za sirijske avione.

I Nemci bi isto reagovali

U proteklu sredu (10.10.) je turska vlada je prizemljila jedan sirijski putnički avion iz Moskve. Turska obaveštajna služba imala je informacije o sumnjivom teretu. Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan potvrdio je da je avion prenosio vojnu opremu. Ruska vlada odbacila je ove optužbe. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da se radilo o legalnoj isporuci radarskih delova.

Prilikom jedne posete Ankari nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je pokazao razumevanje za tursku akciju: „Turska ne mora da trpi da se preko njenog vazdušnog prostora prenosi oružje za Siriju. Da su se Nemci našli u takvoj situaciji, reagovali bi na isti način“ rekao je Vestervele ali je istovremeno pozvao obe strane na razboritost.

Elmar Gimula, stručnjak za zakone koji vladaju u avijaciji, kaže u intervjuu za Dojče vele da dotična država određuje ko ima pravo na preletanje njenog prostora: „Vazdušni prostor jedne suverene države pripada toj državi.“

Za vojne avione važe drugačija pravila

Sirija i Turska su 1944. godine potpisale sporazum koji im je omogućavao uzajamno preletanje bez prethodnog odobrenja, ali samo u civilne svrhe, kaže Markus Šladebah, stručnjak iz Kila. U slučaju presretnutog sirijskog aviona ključno pitanje jeste da li su delovi oduzetih radara bili za civilnu ili vojnu potrebu. U slučaju da se radilo o vojnom teretu avion je morao da zatraži posebno odobrenje za teret koji je prenosio.

U slučaju da avion uđe u vazdušni prostor neke države bez potrebne dozvole postoji niz kontramera koje je neophodno preduzeti. Od kontakta preko radija, presretača koji naređuju napuštanje vazdušnog prostora ili prate dotični avion. Tek u slučaju da posada aviona ne reaguje može se prisiliti na spuštanje, kao u slučaju sirijskog aviona: „Taj trenutak je naravno kritičan“, kaže Elmar Gimula. Takođe, nije poznato da li je Turska zaista sprovela sve predviđene mere pre prisilnog spuštanja sirijskog aviona.

U svakom slučaju zabranjena je upotreba oružja ako se radi o putničkom avionu. Ta zabrana je donesena 1983. kada je Rusija oborila korejski putnički avion sa 269 putnika jer su pogrešno mislili da se radi o špijunskom avionu. Pravila su drugačija kada se radi o vojnim avionima, kaže Elmar Gimula: “Dozvoljena je upotreba oružja ako strani avion neovlašćeno uđe u tuđi vazdušni prostor.“ Taj princip se primenjuje i u međunarodnom vazdušnom prostoru, van suverene teritorije jedne države.

U junu je Sirija oborila turski borbeni avion koji je ušao u njen vazdušni prostor i to je bio početak zaoštravanja sukoba.

Autori: Ole Kemper / Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović