1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sukob kultura

Kulturne razlike, integracija, prilagodjavanje. Sve su to teme o kojima se već duže vreme raspravlja u Nemačkoj. Raspravljaju i nemački gradjani i doseljenici - saglasni su jedino u tome da se sukobi moraju prevazići.

default

Muslimanka na kursu Nemačkog.Znanje jezika je osnov bolje komunikacije

O sukobu kultura se kako medju naučnicima tako i u medijima mnogo govori. Prilagodjavanje migranata ili njihova krutost izazivaju pažnju političara ali i sociologa, pedagoga, kulturologa, istoričara. Tako se cela problematika migranata svela na jedan termin- integraciju. Pri tom se zanemaruje pitanje: Gde integracija počinje, a gde se završava.

Ljudi iz različitih razloga napuštaju jedan kraj da bi se naselili u drugi. Pri tom nailaze na brojne prepreke, koje neretko dovode do problema identiteta kako individua, tako i etničkih grupa. Mladi migranti kroz rep muziku na dobar način govore o problemima koje imaju kao pripadnici različitog kulturnog obrasca:

“Stranac sam, ali Berlin je moja kuća, moja domovina

Ovde dobiješ i po njušci

Stranac sam

Ali za vas sam divljak, dzani.

Ipak sam ovde i zivim pod nemačkom zastavom.”

O nijednog naciji se u Nečkoj ne govori toliko puno kao o Turskoj. Reakcije na navike i vrednosti su brojne. Već je Samuel Huntington u svojoj poznatoj knjizi «Sukob kultura» ukazao na to, da se u globalnom društvu sukobi svode na kulturne a ne na nacionalne.

Nemačka se danas može pohvaliti sa preko 7 miliona stranaca. Šta se dešava kada se ljudi različitih kulturnih vrednosti nadju u istoj zemlji? Onda se manjinski narod približava većinskom u onoj meri u kojoj je to moguće. Što dalje zavisi i od same veličine i količine razlika medju narodima. Feridun Zaimoglu, pisac i autor brojnih pozorišnih komada, obradio je Šekspirom pozorišni komad «Romeo i Julija», koji treba da ukaže na nemačko- turski konflikt. Komad pokazuje na koji način religija postaje oružje.

« Kako Julijina nemačka porodica tako i Romeova turska porodica, na samom početku nemaju puno posla sa religijom i sa tim kulturnim matriksom.Tek u odnosu sa neprijateljem. Ono drugo se onda doživljava kao neprijatelj i pokušava se pobediti. Tek odnos sa neprijateljem dovodi do vraćanja na vrednosti koje su do tada u svakodnevnom životu bile nevažne.»

Zaimoglu je akcenat stavio upravo na kulturne razlike, a ne na približavanje kultura. To u ima smisla, ukoliko razmislimo da je približavanje kultura jedino moguće ukoliko se stvore uslovi za bolje medjusobno upoznavanje. Kulturni sukobi mogu biti pokazatelji, šta nas razlikuje a šta možemo jedni od drugih da naučimo. Zaimoglu smatra da se ljudi pretvaraju u zveri ukoliko im se oduzmu koreni i ono u šta veruju.

Brojni književni ali i drugi radovi migranata doprinosie tome, da se doseljenici sagledavaju iz drugih, a ne samo političkih uglava. To može biti dobar put ka razumevanju kultura, nasuprot dosadašnjim sukobima.

  • Datum 29.10.2007
  • Autor Zorica Dragićević
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bxd7
  • Datum 29.10.2007
  • Autor Zorica Dragićević
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bxd7