1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sujeverje sa placebo efektom

Pre ujedinjenja, građani su manje padali pod uticaj narodnih verovanja, posebno u Zapadnoj Nemačkoj. Očekivalo se da će uz tehnološki razvoj sujeverje još oslabiti. Međutim, praznverje uliva sigurnost u svakodnevici.

Potkovica, detelina sa četiri lista, srećno prase...

Potkovica, detelina sa četiri lista, srećno prase...

Nemci su, prema rezultatima Instituta za društvena istraživanja „Alensbah“, mnogo sujeverniji nego pre četvrt veka. Polovina građana veruje u „čudnu“ sreću i boji se malera. „Sve zavisi od toga kako definišete šta je sujeverje. Može se reći da je broj ljudi koji imaju neke elemente sujeverja u svakodnevnom životu porastao u poslednjih 20 godina“, kaže za Dojče Vele dr Tomas Petersen iz Instituta „Alensbah“.

Pronalaženje deteline sa četiri lista je za polovinu ispitanika siguran pokazatelj sreće. Čak 40 odsto smatra da je pravi pogodak ako se noću ugleda zvezda padalica. Nešto manje njih oduševljeno je kada vidi odžačara. Tada je samo potrebno da okrenu dugme na košulji, jakni ili sakou i da im taj dan bude sjajan.

Verovanja zamena za nesigurnost

„Otkrili smo da naši studenti, na primer, često prihvataju sujeverje kada dođu ispiti. To im stvarno pomaže da ostvare bolje rezultate na testovima i ispitima. Najčešće nose ogrlice, male igračke, medvediće ili ‘srećno prase’ koje je stvarno simbol sreće u Nemačkoj. Neki imaju ’srećnu odeću’, ’srećni’ džemper ili košulju. Pitali smo se šta je posebno u tim situacijama. Ljudi se jednostavno okrenu verovanjima kada osete veliku nesigurnost“, priča psiholog Barbara Stoberok i nastavlja:

Crna mačka na petak 13? Loš znak...

Crna mačka na petak 13? Loš znak...

„U jednoj našoj studiji učestvovali su igrači golfa. Polovini smo dali loptu i rekli da je to ‘srećna lopta’. Oni su imali mnogo bolje rezultate od druge polovine kojoj nije bilo ništa rečeno. Dokazali smo da tu nema vudua niti ičeg sličnog, već da jednostavno ta vera može da vam poboljša rezultate.“

Najveći strah od crne mačke

Kada je reč o negativnim predznacima, svaki četvrti sujeverni Nemac se najviše „plaši“ crne mačke. Broja 13 se pribojava nešto manje ispitanika. Kada je petak trinaesti dan u mesecu, skoro 23 odsto ljudi ima loš osećaj kada ujutru napusti kuću.

Četiri petine onih koji imaju afinitet prema raznim verovanjima nemaju visoko obrazovanje. Najviše sujevernih ima među ljudima u šestoj deceniji života, a najmanje je onih koji imaju od 30 do 40 godina.

Sve veći broj sujevernih nije iznenađenje za Barbaru Stoberok: „Tokom ove ekonomske krize u poslednje dve godine, kada ljudi ne znaju šta nosi sutra i klimave su pozicije na poslu, i u Nemačkoj se javila nesigurnost. Tada su ljudi zbog stresa podložniji sujeverju.“

Religija gubi uticaj

Doktor Petersen smatra da sujeverje nije povezano sa optimizmom ili pesimizmom, već sa svetom verovanja: „Sistem vrednosti se promenio, posebno u religiji. Katolička i protestantska tradicija je izgubila snažan uticaj u nemačkom društvu, ali ne u svim aspektima. Manje se veruje u Isusa, dok su verovanja u anđele, pakao ili đavola na istom nivou. To ima svoje razloge.

Okretanje ka nečemu novom može da se definiše kao nalaženje puta u situacijama kada klasična hrišćanska verovanja gube snagu. U Nemačkoj postoji, ipak, samo površno sujeverje, koje ne utiče značajnije na društvo.“

Čudna fudbalska verovanja

Levov plavi džemper je trebalo da donese pobedu protiv Španije. Prethodno su Nemci dali po četiri gola Argentini i Engleskoj.

Levov plavi džemper je trebalo da donese pobedu protiv Španije. Prethodno su Nemci dali po četiri gola Argentini i Engleskoj.

Sujeverje nije „upalilo“ nemačkoj fudbalskoj reprezentaciji na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Nemačka je tada navodno davala po četiri gola kada god bi selektor Joakim Lev nosio plavi džemper na utakmicama. Zato su svi tražili od Leva da ne pere džemper i da ga nosi i na polufinalnoj utakmici protiv Španije koju je Nemačka ipak izgubila.

I Mario Gomez, golgeter Bajerna, jedini u reprezentaciji ne peva nemačku himnu, jer misli da će tako povećati šanse da postigne gol. „Nemački fudbaler Miroslav Klose, na primer, uvek prvo obuva desnu kopačku i ulazi na teren uvek prvo desnom nogom. On je tada u vrlo neizvesnoj situaciji, ne zna kako će proći utakmica i kako će ostali igrati pa je pod stresom. To doprinosi da se posveti neuobičajenim stvarima“, opisuje Barbara Stoberok.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R5YN
  • Datum 02.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R5YN