Sudbina EU ne sme da zavisi od jedne države

Vestdojče algemajne cajtung (Esen) piše o odluci slovačkog parlamenta protiv finansijskog štita evro-zone: „Šta sada? Tvrdokorni neoliberali u slovačkoj vladi nisu umekšali svoj stav… Njima su privrednopolitički principi i politička strategija očigledno važniji od budućnosti Evrope. Sada je moguće i da će opozicija priteći u pomoć premijerki. Ali, i opozicija taktizira; situacija ostaje napeta. Politička drama u Bratislavi otvara i jedno principijelno pitanje: sme li sudbina Evrope da zavisi od političkih igara jedne jedine države-članice? Odgovor glasi: ne. Ujedinjenoj Evropi, pa i evro-zoni, potrebno je hitno uvođenje većinskog principa u donošenju važnih odluka. Inače će Evropa samu sebe paralizovati.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Suviše je jednostavno svu krivicu svaljivati na inostranstvo. I nemački poslodavci i zaposleni stalno dobijaju alimentaciju u vidu subvencija koje vrede milijarde, a stvaraju samo nove dugove. Ono što u Grčkoj mnogima izgleda kao bizarni i neobjašnjivi izdaci, tamo se smatra normalnim i tako je naučeno. Tako je i u Nemačkoj: od iznosa koji država nadoknađuje onima koji se voze u drugi grad na posao, preko subvencija za solarnu tehnologiju i skupog obrazovnog sistema, pa sve do penzija za državne službenike i socijalne pomoći… Krajnje je vreme da se raspravlja o tim stvarima, a ne samo da se škrguće zubima na Grke ili gunđa zbog Slovaka…“

Janukovič da prekine lov na opoziciju

Sedam godina zatvora za ukrajinsku političarsku Juliju Timošenko – kazna je o kojoj je gotovo svaki list doneo komentar. Izdvajamo sledeće: Lauzicer rundšau (Kotbus) piše da ukrajinski „predsednik Janukovič neumorno pokušava da svojoj zemlji otvori evropsku perspektivu. S obzirom na postupke Kijeva, to je prava drskost. EU i SAD su dobro učinile kada su Janukoviču prenele jasnu poruku da to tako – ne može. Zapadna zajednica država bi trebalo da se čvrsto drži takvog stava. Ukrajina bi trebalo da dobije evropsku perspektivu tek kada se promene temelji politike u Kijevu. Sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini, koji bi trebalo da bude potpisan još ove godine, morao bi da se pojavi tek kada Janukovič jednom za svagda prekine svoj lov na opoziciju.“

Noje osnabriker cajtung ima komentar i o ovoj temi: „Cilj ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča jeste da dobija gas po istoj ceni kao i Nemačka. Ali, Rusija nema nameru da snizi višu cenu oko koje se dogovorila još Julija Timošenko. To je Kremlj jasno stavio do znanja svojom odrešitom kritikom presude bivšoj premijerki Ukrajine. Čak i ako stupi u carinsku uniju (sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom), Janukovič neće moći da računa sa popustom. Carinska unija je za Ukrajinu zapravo lošija opcija (od približavanja EU), i to Janukovič zna. Zbog toga se Evropskoj uniji isplati da izvrši pritisak na Kijev i da svako približavanje Briselu uslovi poništavanjem presude Timošenkovoj.“

Merkiše akgemajne (Potsdam) obrazloženje presude Timošenkovoj naziva „avanturizmom“: „Ona je navodno sa Rusijom sklopila ugovor o isporuci gasa koji je nepovoljan po Ukrajinu. Prema takvom shvatanju prava, Angela Merkel bi još jednom morala da preispita učešće Nemačke u finansijskom štitu evro-zone. Ali, Odbor za pravosuđe ukrajinskog parlamenta odlučio je da se ukine paragraf 365 – po kome je bivša premijerka i osuđena. To je dobro za predsednika Janukoviča i ostale protivnike Tomošenkove. Oni sada ni u slučaju poraza na izborima neće morati da se plaše svojih političkih protivnika.“

Minhner merkur (Minhen): „Julija Timošenko je (…) tvrda političarka kojoj sive pravne zone nisu strane. Ovo suđenje je, doduše, izgledalo kao montirani proces i u suštini nije ništa drugo do obračun vlastodršca sa opasnim konkurentom. Presuda baca senku na ukrajinsko pravosuđe i stvara velike dileme kod Evropljana koji se zalažu za približavanje Ukrajine Evropskoj uniji. Iako je predsednik Janukovič, nekada odan Rusiji, odavno krenuo svojim putem, konfrontacija sa EU bi Ukrajinu mogla da baci u raširene ruke Vladimira Putina.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković