1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Suđenje uprkos žalbi

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata u BiH 1992-95; teror civila tokom opsade Sarajeva; uzimanje osoblja UN za taoce, te genocid u Srebrenici. Komentar Verice Spasovske.

default

Suđenje počelo bez prisustva Karadžića pa prekinuto do sutra (27.10.)

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata u BiH 1992-95; teror civila tokom opsade Sarajeva; uzimanje osoblja UN za taoce, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Proces protiv jednog od najtraženijih muškaraca na svetu budi sećanja na rat, koji je Zapad skoro zaboravio. Oni koji su preživeli strahote rata govorili su posle o bosansko-srpskim milicijama koje su više od tri godine sa okolnih brda bombardovale Sarajevo. Preživeli su pričali o „kiši metaka“ koju su ispaljivali snajperisti, usled čega je život izgubilo preko deset hiljada žena, muškaraca i dece. Pričali su o gladi, oskudici, strahu od smrti ljudi koji su u tom gradu kao i drugim opkoljenim mestima bili bespomoćno izloženi teroru snajperista. Posle toga su žene iz Srebrenice izvestile kako su njihovi muževi, sinovi i očevi odvedeni, i od strane srpskih milicija zverski ubijeni u okolnim šumama. Za taj masakr nad 8.000 muškaraca, najveći u Evropi posle Drugog svetskog rata, Radovan Karadžić će morati da odgovarati isto i kao za opsadu Sarajeva, te brojna druga, tzv. etnička čišćenja u nekadašnjim mestima u kojima je živelo etnički mešovito stanovništvo.

Jamila Delalić danas (26.10.)ispred haške sudnice

Jamila Delalić danas (26.10.)ispred haške sudnice

Rane iz prošlosti

Četrnaest godina posle rata, taj proces će načeti stare rane. Međutim, koliko je tih rana u proteklim godinama zacelilo? Članovi porodica žrtava odgovaraju da isceljenje može početi tek kada se zadovolji pravda. Upravo to i očekuju od procesa.

Nakon što je najodgovorniji za rat - Slobodan Milošević, još tokom suđenja iznenada preminuo od posledica srčanog udara, bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić je najodgovorniji optuženi za ratne zločine koji će sada izaći pred sud. Iako iz ugla porodica žrtava ne postoji primerena kazna za njega, činjenica da će Karadžić pred sudom biti suočen sa zločinima, predstavlja zadovoljenje za članove porodica žrtava.

Uloga Srbije

Pored toga, taj proces će još jednom pokazati da su učesnici rata malo prevazišli taj deo istorije. Vlada Srbije i do danas insistira na tome da se u BiH radilo o građanskom ratu sa kojim rukovodstvo Srbije sa Miloševićem na čelu, nije imalo nikakve veze i da su sve tri strane – Hrvati, Srbi i Bošnjaci počinili isti broj zločina. To veruje i većina stanovništva Srbije. Pri tome je poznato da je rukovodstvo u Beogradu tokom rata snabdevalo bosanske Srbe oružjem i podržavalo vojsku i tajnu službu. Predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je odbacio ulogu svoje zemlje u ratu kao agresora i time nije samo sve sukobljene strane stavio u istu ravan.

Karadzic vor Gericht

Sudnica haškog tribunala

Beograd se pre svega boji da će Karadžić uspeti da dokaže da je on bio samo primalac naredbi iz Beograda. Ukoliko mu to pođe za rukom, preti obnavljanje tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde koja je ujedno povezana i sa isplatom odštete u iznosu od nekoliko milijardi evra. Duga senka istorije mogla bi ponovo da stigne Srbiju.

U Tužilaštvu u Hagu je već sada jasno da će senka prošlosti stići bar Radovana Karadžića. Ono je naime uvereno da će mu biti dokazana lična krivica za više ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. „Lovci“ haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju naučili su iz grešaka iz prošlosti: neke tačke optužnice su odbačene kako se proces, slično kao u slučaju Miloševića, ne bi otegao. Vremena ionako nije ostalo mnogo: do kraja 2010. godine moraju biti završeni svi postupci. Međutim, kako bi se zaista izlečile rane rata, pred sud bi morao biti izveden i poslednji poznati optuženi za ratne zločine - Ratko Mladić.

To više ne izgleda tako nemoguće kao još pre 15 godina kada je Tribunal bio skromno opremljen i ismejavan kao „tigar bez zuba“. Sudije Haškog tribunala ostavljaju utisak da se ni ubuduće ne mogu odreći potere za ratnim zločincima i diktatorima. Stoga će porodice žrtava biti spremne da se još jednom izlože ranama rata.

Komentar: Verica Spasovska

  • Datum 26.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KFTv
  • Datum 26.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KFTv