1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Suđenje u znaku neizvesnosti

Četiri godine nakon ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja u jednom predgrađu Haga danas zvanično počinje da radi Vanredni sud za Liban koji će suditi osumnjičenima za ubistvo.

default

Haririjev grob u centru Bejruta

Prvi specijalni islednik Ujedinjenih nacija u istrazi o ubistvu bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja berlinski tužilac Detlev Melis, koji je istragu vodio do 2006. godine, nedavno je izjavio jednom arapskom listu da „ima jasnu sliku o tome ko je atentator“, ali je sudu potrebno predočiti dokaze. Dvojica Melisovih naslednika nisu tako sigurna. Zvaničan početak rada suda praćen je i mnogim drugim neizvesnostima i nepoznanicama. Suđenje komplikuje činjenica da u Libanu Haririjeve pristalice nisu jedine koje optužuju Siriju ne samo da je umešana u atentat, nego i da ga je organizovala.

Sirijski demanti

Sirija je to do sada odlučno osporavala. Posle atentata povukla je vojnike iz Libana i izrazila spremnost da sarađuje sa specijalnim islednikom UN – bar donekle. Međutim, Damask je od početka odbijao da izađe pred međunarodni sud, nego je nudio da sam sudi osumnjičenima za ubistvo.

Libanske vlasti su pre više godina uhapsile nekoliko Libanaca povezanih sa Sirijom pod sumnjom da su umešani u napad. Reč je o četvorici libanskih generala – bivšim šefovima policije, predsedničke garde i vojne i civilne obaveštajne službe. Prema svemu sudeći, oni će izaći pred Vanredni sud u Hagu ukoliko u međuvremenu libansko pravosuđe ne odluči drugačije. Sličan je slučaj sa trojicom preostalih osumnjičenih koji su u trenutku atentata razgovarali telefonom sa tadašnjim libanskim predsednikom Emilom Lahudom koji je bio sirijski čovek.

Posle trogodišnjeg zatvora ta trojica su sada oslobođena i nije verovatno da će se pojaviti pred sudom u Holandiji.

Faktor Asad

Oslobađanje trojice osumnjičenih neposredno uoči početka rada Vanrednog suda pokazuje pod kakvim pritiskom je bila dosadašnja istraga. Uostalom, zbog toga je Savet bezbednosti i odlučio da se suđenje održi na neutralnom mestu u inostranstvu, a ne u Libanu.

Iako je sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu stalo da poboljša odnose sa Zapadom, ipak nije spreman da sarađuje sa sudom u Hagu. On pokušava da se bez veće štete izvuče iz celog slučaja, što je i u interesu SAD i Francuske koje bi želele da se Sirija više angažuje u rešavanju krize na Bliskom istoku. Navodno je francuski predsednik Nikola Sarkozi obećao Asadu da Sirija neće biti preterano pominjana u Hagu.

Nejasno je kada će početi suđenje, još nisu poznata ni imena 11 sudija. Zna se samo da će četvorica biti Libanci. Da bi suđenje počelo mora se zatražiti i izručenje četvorice osumnjičenih generala i rok za njihovo izručenje je dva meseca. Prema najopreznijim procenama suđenje bi moglo potrajati nekoliko godina, a da li će uopšte biti presude niko ne može da kaže.

  • Datum 01.03.2009
  • Autor P. Filip
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H3PF
  • Datum 01.03.2009
  • Autor P. Filip
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H3PF