Struja od norveške reke i nemačkog vetra

Roald Tjorteland stoji na rubu brane veštačkog jezera, visoko iznad mutne vode reke Otre i posmatra dolinu. Sa okruglim prozorima, gotskim lukovima i strmim zidinama od kamena i betona hidroelektrana Nomeland podseća na katedralu.

„Tada su gradili veoma lepo, nije se štedelo. Industrijalizacija Norveške počiva na jeftinoj struji. Danas se 98 odsto struje dobija iz akumulacionih jezera. Voda je veoma važna za nas Norvežane“, kaže Tjorteland.

Na putu dugom 245 kilometara od izvora u brdima do ušća u Severno more kod Kristijansanda reka prolazi kroz osam akumulacionih jezera. Tjorteland i njegove kolege tehničari mogu daljinskim upravljačem iz centrale da uključuju i isključuju turbine u roku od nekoliko minuta.

Bitno je i šta rade danske vetrenjače

Nomeland je jedna od najstarijih hidroelektrana u Norveškoj, sagrađena je 1920. godine. Uprkos tome je pouzdana, kaže Tjorteland i objašnjava: „Ovo je komandna tabla za turbine Francis, koje u principu pouzdano rade od 1920. Visinska razlika je 20 metara i u sekundi protiče 180 kubnih metara vode. Godišnje se proizvede 170 gigavat sati – to je dovoljno struje za 15 hiljada domaćinstava“.

Liberalizacijom tržišta mnogi su se uključili u trgovinu strujom. Siv Skogestad iz koncerna Agder Energi u Kristijansandu nastoji da sve drži pod kontrolom. Na njenom radnom stolu svetluca cela galerija monitora. Na njima se vide tabele, brojevi i ponovo brojevi koji deluju prilično tajanstveno za nevino oko. Analitičarka prati proizvodnju i potrošnju struje, snagu vetra, protok vode, narudžbine velikih kupaca, tehničke greške.

„Mnogi činioci utiču na cenu – učinak danskih vetrenjača, nivo vode u rezervoarima, sutrašnja vremenska situacija. Mi Norvežani smo u povoljnom položaju, jer smo u stanju veoma fleksibilno da regulišemo proizvodnju. Ako je dovoljno vetra, onda smanjujemo proizvodnju u hidroelektranama“, kaže Siv.

na sledećoj strani:

Norveška Nemačkoj, Nemačka Norveškoj…

Norveška Nemačkoj, Nemačka Norveškoj…

Danas Nemačka obezbeđuje samo 15 odsto struje iz izvora kao što su sunce, vetar ili biomasa. Prema prognozi Saveznog udruženja obnovljive energije, do 2020. godine polovina struje bi mogla poticati iz obnovljivih izvora. U Nemačkoj se pre svega intenzivno postavljaju vetrenjače sa sve jačim generatorima i one su sve češće duž obala Severnog i Baltičkog mora.

Međutim, suviše struje od vetra brzo postaje problem. Naime, ako vetar jače dune vetrenjače u roku od nekoliko minuta proizvode stotine megavata dodatne struje i tada se mora smanjiti proizvodnja u elektranama kako bi se rasteretila prenosna mreža.

Šetajući duž obale Otre, koja je na ušću kod Kristijansanda široka i spora, Edvard Lauen se zalaže za jednu drugu ideju. Pedesetogodišnji Lauen je šef norveško-švajcarskog konzorcijuma NorGer u koji je uključen i elektrokoncern Agder Energi. NorGer ulaže oko milijardu evra u 600 kilometara kabla kroz koji će ići jednosmerna struja, i koji će ispod Severnog mora povezivati jug Norveške i Holandiju.

„Snaga vetra u velikoj meri zavisi od vremenske situacije, dok u mreži mora da postoji ravnoteža. Ako u Nemačkoj duva jak vetar i proizvodnja „zelene struje“ je veća, višak može putem kabla da se izvozi u Norvešku“, kaže Lauen.

Tada bi norveške hidroelektrane stale i zemlja bi koristila nemačku struju. Kada vetar u Nemačkoj oslabi ili prestane da duva Norvežani bi ponovo aktivirali svoje hidroelektrane. Kablom bi tada struja iz Norveške stizala u Nemačku. To omogućavaju takozvani dalekovodi jednosmerne struje visokog napona. Takvi dalekovodi već povezuju Norvešku sa Danskom i Holandijom. Norvežani na poslu zarađuju, jer u vreme nestašice struje partnerima naplaćuju relativno visoku cenu.

Hidroelektrane su dovoljno „zelene“

I u Norveškoj je dugo bila sporna izgradnja hidroelektrana. Međutim, vreme najvećih grehova je prošlost i na greškama se mnogo naučilo, kaže Marius Holm, stručnjak za energiju ekološke organizacije Belona.

„Danas se više ne grade velike betonske brane, nego se grade male elektrane koje se jedva vide. Zajedno sa vetrenjačama one su efikasan izvor energije koji ne ugrožava životnu sredinu. Norveška jedva da je nastanjena, a raspolaže velikim privrednim bogatstvom. Ako pravimo aluminijum sa norveškom strujom bilans emisije CO2 mnogo je povoljniji nego negde drugde. Zalažemo se da se „zelena struja“ od sunca, vetra i vode koristi i u teretnom i putničkom saobraćaju“, objašnjava Holm.

autori: A. Bude / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević