1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Struja od norveške reke i nemačkog vetra

Norvežani imaju reke. I na njima hidrocentrale. Tako često proizvedu i više struje nego što im treba pa je prodaju – posebno kada u okolnim zemljama ne duva vetar. Jer, recimo Nemačka, ima vetrenjače koje prave struju.

Norveška najveći deo struje dobija od vode

Norveška najveći deo struje dobija od vode

Roald Tjorteland stoji na rubu brane veštačkog jezera, visoko iznad mutne vode reke Otre i posmatra dolinu. Sa okruglim prozorima, gotskim lukovima i strmim zidinama od kamena i betona hidroelektrana Nomeland podseća na katedralu.

„Tada su gradili veoma lepo, nije se štedelo. Industrijalizacija Norveške počiva na jeftinoj struji. Danas se 98 odsto struje dobija iz akumulacionih jezera. Voda je veoma važna za nas Norvežane“, kaže Tjorteland.

Na putu dugom 245 kilometara od izvora u brdima do ušća u Severno more kod Kristijansanda reka prolazi kroz osam akumulacionih jezera. Tjorteland i njegove kolege tehničari mogu daljinskim upravljačem iz centrale da uključuju i isključuju turbine u roku od nekoliko minuta.

Bitno je i šta rade danske vetrenjače

Kada ima vetra, Norvežani smanjuju proizvodnju u hidrocentralama

Kada ima vetra, Norvežani smanjuju proizvodnju u hidrocentralama

Nomeland je jedna od najstarijih hidroelektrana u Norveškoj, sagrađena je 1920. godine. Uprkos tome je pouzdana, kaže Tjorteland i objašnjava: „Ovo je komandna tabla za turbine Francis, koje u principu pouzdano rade od 1920. Visinska razlika je 20 metara i u sekundi protiče 180 kubnih metara vode. Godišnje se proizvede 170 gigavat sati – to je dovoljno struje za 15 hiljada domaćinstava“.

Liberalizacijom tržišta mnogi su se uključili u trgovinu strujom. Siv Skogestad iz koncerna Agder Energi u Kristijansandu nastoji da sve drži pod kontrolom. Na njenom radnom stolu svetluca cela galerija monitora. Na njima se vide tabele, brojevi i ponovo brojevi koji deluju prilično tajanstveno za nevino oko. Analitičarka prati proizvodnju i potrošnju struje, snagu vetra, protok vode, narudžbine velikih kupaca, tehničke greške.

„Mnogi činioci utiču na cenu – učinak danskih vetrenjača, nivo vode u rezervoarima, sutrašnja vremenska situacija. Mi Norvežani smo u povoljnom položaju, jer smo u stanju veoma fleksibilno da regulišemo proizvodnju. Ako je dovoljno vetra, onda smanjujemo proizvodnju u hidroelektranama“, kaže Siv.

na sledećoj strani:

Norveška Nemačkoj, Nemačka Norveškoj…