1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Struja iz pustinje za Evropu

Pogoni za eksploataciju solarne energije u Sahari - i to u velikom broju, trebalo bi u budućnosti da obezbede veliku količinu električne energije za Evropu. To je vizija projekta koji se zove „Dezertek“…

Solarna energija iz Sahare

Solarna energija iz Sahare

„Koncept „Dezertek’ spaja najbolje svetske lokacije za korišćenje sunčeve energije, a to su pustinje, i najbolju svetsku tehnologiju najrazvijenijih zemalja sveta“, kaže Gerhard Kniz, suosnivač fonacije „Dezertek“ i tvorac ideje o proizvodnji struje u pustinji za udaljene potrošače. „Razvijene i pustinjske zemlje mogu da sarađuju na više nivoa u proizvodnji čiste energije i da proizvedu stotinu puta više struje nego što čovečanstvu treba“, kaže Kniz.

Sunce u Sahari sija mnogo jače nego u Evropi i zato su solarne elektrane u severnoj Africi znatno efikasnije od onih u centralnoj Evropi. Nije reč samo o solarnim ćelijama već i o solarno-termičkim elektranama koje, uz pomoć velikih ogledala, zagrevaju vodu i pretvaraju je u paru koja zatim pokreće turbine za proizvodnju struje. „To je prednost koja omogućava da se solarna energija prikupljena tokom dana sačuva i tokom noći. Dakle solarna energija može da se isporučuje bilo kada“, objašnjava Kniz.

Gerhard Kniz, otac Dezerteka

Gerhard Kniz, otac Dezerteka

Od pustinjske struje neće profitirati samo Evropa koja ulaže, već i severna Afrika odnosno Maroko, Egipat i Tunis, gde bi trebalo da se otvore nova radna mesta, nada se solarni pionir: „Mi imamo tehnologiju, ali ne i mogućnosti. Oni imaju mogućnosti, ali ne i tehnologiju. Ako uspemo da dve države okupimo oko zajedničkog projekta, dobićemo i energiju i razvoj Severne Afrike i zaštitu klime.“

Sumnje u dobre namere Evrope

Postoji međutim strah kod potencijalnih severnoafričkih partnera da Evropa u stvarnosti nije zainteresovana za ravnopravno partnerstvo već samo za struju i to što je moguće jeftiniju. „Istorija nas uči da Evropa dobija ono što želi bez obzira na ta da li to ljudi hoće ili ne“, kaže Abdelaziz Benouna, bivši generalni sekretar marokanskog Centra za istraživanje i tehnologiju. „Pitanje je da li Evropa ide u pravcu partnerstva i saradnje? To bi moglo da dovede do sinergije o kojoj sanjamo. Nadam se da će to biti i prihvaćeno. Mi moramo tako, nemamo drugog izbora.”

U „Dezertek“ sumnjaju i u Evropi. Neki sugerišu da bi sa projektom trebalo sačekati dok se politička situacija na nemirnom severu Afrike ne smiri. Ali Gerhar Kniz je sasvim drugačijeg mišljenja: „Sa političkim promenama u severnoafričkim zemljama, mogao bi da se napravi veliki korak napred. Prethodne vlade bile su pre svega zainteresovane da osiguraju svoj položaj i zadrže moć, a nove moraju da se pobrinu za to da ljudima obezbede razumne životne uslove i to kroz otvaranje novih radnih mesta.“

Baš zato bi trebalo ulagati u „Dezertek“ jer to podržava demokratizaciju severne Afrike, smatra Abdelaziz Benouna. „Polažem velike nade u to da će demokratska Evropa ubuduće pomagati našu demokratiju, a ne kao do sada diktatore. Onda će postojati dobra osnova za saradnju.“

Još se ne zna ko će i koliko morati da izdvoji za pustinjske elektrane. Prvi korak najavljuje Evropska unija – 30 miliona evra investicija za pilot projekte, za sada u Egiptu i Maroku.

Autori: Frank Grotelišen / Ivan Đerković
Odgovorni urednik: Nemanja Rujević