Stros-Kan – šminka, alibi ili lobista? | Politika | DW | 19.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Stros-Kan – šminka, alibi ili lobista?

Savetnik svetskog imena bez čarobnog štapića. Stros-Kana stručnjaci vide ili kao ukras rekonstruisane vlade; ili kao čoveka koji će svojim autoritetom savetovati neophodne rezove; ili kao lobistu za interese Srbije.

default

Dominique Strauss-Kahn

Dominik Stros-Kan, kako je rekao u Beogradu, nema čarobni štapić. I da ima, teško da bi njime brzo mogao da dovede u red ekonomiju koja grca u deficitima, gde je svaka treća osoba nezaposlena, ima više penzionera nego zaposlenih, a oni srećnici koji rade zarađuju 400 evra u proseku. Kako za DW kaže Biljana Stepanović, urednica „Nove ekonomije“, Stros-Kan ne može da izmisli nešto što već nije izmišljeno u ekonomskoj nauci. „Ne znam koliko Stros-Kan može da pomogne, ali sigurno ne može da odmogne“, kaže Stepanovićeva.

Od novog savetnika treba očekivati poznata rešenja iza kojih će sada stajati njegov velikih autoritet i jake reference, smatra profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja. On veruje da za tri meseca, tokom kojih će raditi pro bono, Stros-Kan može i mora da stekne uvid i izađe sa osnovnim planom. Biće tu rešenja koja se tiču rasta ali pre svega uštede koje je godinama savetovao MMF, a koje se odnose na smanjenje nepotrebnih troškova.

„Kao čovek koji se školovao u inostranstvu, nemam ništa protiv strane pameti. Ali kod nas nije problem nedostatka kvalitetnih ekonomista – pogledajte samo Fiskalni savet u kojem sede sve sjajni ekonomisti. Kod nas je problem implementacija, a savetnici ne mogu da implementiraju, nego samo da savetuju. Ostaje pitanje koliko će vlada biti spremna i sposobna za implementaciju onoga što Stros-Kan bude predložio“, kaže Crnobrnja.

Tri viđenja Stros-Kana

Dominique Strauss-Kahn in Serbien 17.09.2013

Stros-Kan, Vučić i Krstić

Poznavaoci prilika dolazak Stros-Kana vide uglavnom na tri načina – kao puku šminku u rekonstrukciji vlade u kojoj sada sede i direktor filharmonije, i najbolji vaterpolista sveta, i vunderkind sa Jejla, pa eto, i proslavljeni svetski ekonomista Stros-Kan; „On nije nasušna potreba“, kaže Crnobrnja. „To je politička igra i predstavljanje vlade u najboljem mogućem svetlu da bi birači videli kako vlast brine o narodu, kako oni koje imamo nisu dovoljno dobri i kako naša vlast traži najbolje.“

Drugi, poput Biljane Stepanović, veruju da je bivši šef MMF-a „kišobran“ za nepopularne, ali neophodne mere koje slede. On bi u tom smislu mogao da bude neka vrsta telohranitelja, pre svega mladom ministru finansija Lazaru Krstiću koji je naišao na zid Jovana Krkobabića. „Jedno je ako Krstić kaže da nešto mora da se uradi – on će odmah biti dezavuisan kao mlad i neiskusan, i tu bi bilo napada ne samo iz opozicije nego i iz same vladajuće koalicije. Ali kada dođe Dominik Stros-Kan koji je bio predsednik MMF-a, koji bi bio predsednik Francuske da nije imao privatnu aferu, čovek koji nepobitno zna ekonomiju – onda on može politički da pomogne Vučiću i da posluži kao alibi za nepopularne mere. Teško da će neko moći da kaže da ni Stros-Kan ne zna ekonomiju“, smatra Stepanovićeva.

Treće moguće tumačenje Stros-Kana je viđenje njega kao čoveka sa podebljim telefonskim imenikom i jakim vezama u svetu. Biljana Stepanović međutim podseća da on nije zvanično angažovan kao lobista Srbije, nego kao savetnik, „pa je pitanje koliko će hteti da koristi svoje kontakte“. Mihailo Crnobrnja smatra da će, bez obzira na svoju zvaničnu funkciju, Stros-Kan biti koristan i za povezivanje Srbije sa stranim agencijama i pojedinim vladama.

Njegovom ugledu, smatra Crnobrnja, nisu previše naškodile seksualne afere. Sa sobaricom njujorškog hotela nekako se nagodio, ali ga sledeće godine verovatno čeka suđenje u domovini zbog navodnog organizovanja bunga-bunga žurki berluskonijevskog tipa i podvođenja devojaka. „Nemam utisak da je njegov imidž mnogo propao, osim što je uništen kao politički kandidat. U Francuskoj je maltene nobles imati švalerku. Nije njegov seksualni prekršaj toliki kolikim ga predstavljaju Amerikanci koji su, znamo, prvaci sveta u duplim standardima“, kaže ovaj ekonomista.

Ko će to da plati?

Stros-Kan je kao savetnik angažovan u više firmi, pa je i pitanje koliko će vremena posvetiti Srbiji. Crnobrnja misli da će biti po sistemu „koliko para toliko muzike“, a i dalje je nejasno ko će tu muziku da plati. Škakljivo bi bilo, kaže profesor, da savetnik vlade zarađuje dvadesetak hiljada evra mesečno iz budžeta, dok ministri imaju oko hiljadu evra. „To bi bili dvostruki standardi zapošljavanja, koje bi nalogodavci teško mogli da objasne.“ Kao moguća opcija pominju se i privatni finansijeri.

Upravo se to ne dopada Biljani Stepanović koja tvrdi da savetnika države mora da plaća država iz budžeta. „Demagogija je da Srbija nema para za Stros-Kana. Više vredi jedan čovek koji zna posao i ima svetske kontakte. Njega možete da plaćate i 20.000 ili 30.000 evra. On vam je vredniji od silnih činovnika, njihovih službenih automobila, vozača, sekretarica, raznih agencija i ljudi za koje uopšte ne znamo šta rade, a samo znamo da su nam trošak“, zaključuje Biljana Stepanović. Ona takođe kao čistu demagogiju vidi i izjavu samog Stros-Kana da je došao jer voli Srbiju. „U takvu vrstu motivacije ne verujem“, kaže naša sagovornica.

Autor: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon